Ulagati u razvoj preduzetničkog ekosistema
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U naučnoj i stručnoj javnosti su duže vreme aktuelni stavovi da održiv privredni rast nije moguć bez snažnijeg oslanjanja na domaće resurse i kapital. Stoga bi daleko više pažnje trebalo posvetiti mikro, malim i srednjim preduzećima čiji su vlasnici naši građani, umesto da se po svaku cenu privlače strani investitori. Ovo je bitno s obzirom na to da su osnovna obeležja preduzetnika: inovativnost, kreiranje novih proizvoda, razvoj i implementacija novih tehnologija, razmišljanje izvan uobičajenih okvira, originalnost u procesu pronalaženja boljih i efikasnijih rešenja, preuzimanje rizika, te želja za afirmacijom i uspehom.
Preduzetnička aktivnost je važna sa stanovništva (samo)zapošljavanja, pre svega mlađeg stanovništva, koje tek stupa na tržište rada. Mladi su sposobni i voljni da se upuste u takav vid poslovanja, da preuzme rizik i da se bavi inovativnijim delatnostima koje su karakteristične za moderno vreme. Uvođenjem ekonomskog obrazovanja u školske programe mogao bi da se poveća broj onih koji se odluče da pokrenu sopstveni posao. Trebalo bi uložiti napore da se u što većem broju srednjih stručnih škola pokrenu projekti đačkog biznisa, odnosno učeničkih kompanija. Mladima treba od malih nogu usađivati ideju o samozapošljavanju i podsticati ih na kreativnost i inovativnost. Važno je i osposobiti ih za tržišni način razmišljanja i nuditi nastavne sadržaje koji su za to ključni (tržišno poslovanje, istraživanje tržišta, osnove finansiranja, marketing, trgovina itd.).
Iako se beleži pozitivan trend (u Gradu posluje oko 4.200 preduzetnika), može se smatrati da u Zrenjaninu postoje manje povoljne okolnosti za ovakav oblik privređivanja u odnosu na republički i pokrajinski nivo. Ukupan broj aktivnih preduzetničkih radnji na 1.000 stanovnika je polovinom prošle godine u Srbiji bio 51, u Vojvodini 47, a na području Zrenjanina svega 40. Može se izračunati i da je tokom perioda 2021-2024. godina dodatni broj preduzetnika na 1.000 stanovnika u našem gradu bio znatno manji (+6,6) u poređenju sa pokrajinskim (+8,9) i republičkim (+9,1) prosekom.
Proizilazi da bi u našoj sredini u narednom periodu trebalo više da se radi na razvoju tzv. preduzetničkog ekosistema. Drugim rečima, valjalo bi da se obezbeđuju kvalitetniji uslovi poslovanja za samostalne privrednike. To su: bolji pristup izvorima finansiranja, mikrofinansiranje, umrežavanje, organizovanje obuka i mentorstava, uspostavljanje objedinjenih sistema stručne podrške iz oblasti prava, finansija, knjigovodstva, marketinga itd. Preporuka je da se radi na promovisanju i dodatnoj afirmaciji preduzetnika u lokalnoj zajednici, kao i da se podstiče učenje iz iskustava onih koji su ostvarili zapažene poslovne uspehe.
Kada bi svako porodično preduzeće sa sedištem u Zrenjaninu uspelo da otvori samo po jedno novo radno mesto bilo kog tipa (pekar, prodavac, kasir, radnik, vozač, knjigovođa, inženjer, poslovođa, rukovodilac…) to bi bilo dovoljno da se zaposle svi oni koji su ostali bez posla u „Drekslmajeru”. Najvažnije je što bi to bio organski (generički) rast firmi koje nemaju naročitih pretenzija da napuste Srbiju.
