Piše:dr Dejan Molnar docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Pozicija lokalnih samouprava može se okarakterisati kao monopolska jer one odrađuju poslove i pružaju usluge koje građani i privreda ne mogu „dobiti” na drugim mestima. Kao takve, lokalne samouprave su pogodne za kreiranje različitih prilika za ispoljavanje koruptivnog ponašanja. Podmićivanje ili potkupljivanje kao deo naše stvarnosti i poslovnog ambijenta postojaće sve dok postoje ekonomski podsticaji za to. Teorijski posmatrano, privatni sektor ima interes da podmićuje javne službenike kako bi „zaobišao” ogroman broj komplikovanih i nejasnih administrativnih procedura čime bi ubrzao svoje poslovanje i došao u povoljniji položaj na tržištu, te ostvario profit. Sa druge strane, niske zarade i „uravnilovka” u lokalnoj administraciji, slaba kontrola i sistem kazni, ohrabruju službenike da se ne odupiru korupciji. Naprotiv.
Nezamenljivu ulogu u suzbijanju ovog društvenog zla imaju mediji (štampani i elektronski) i naravno, kao preduslov za sve, sloboda štampe i javnog govora. Mediji imaju za cilj da spreče „zamagljivanje” javnih poslova, da obezbede kontrolu rada javnih službenika i institucija, kao i da blagovremeno informišu javnost. Naime, svest o postojanju korupcije može biti razvijena, čak se odgovorni mogu odlučiti da otpuste korumpirane službenike iz javne administracije, ali suštinski napredak u borbi sa koruptivnim ponašanjem može se ostvariti samo tako što će se eliminisati ekonomski podsticaji za podmićivanje, kako onih koji plaćaju mito, tako i onih koji ga primaju.
Koruptivno ponašanje ili namera da se tako postupa postoji u svim društvima. Razlika se javlja u reakciji društva kada se koruptivno i prevarno ponašanje otkrije. U razvijenim zemljama prekršioci bivaju strogo kažnjeni, oduzimaju im se stečene privilegije (funkcije i radna mesta, nagrade, diplome…), naplaćuju im se visoke kazne, javno se kritikuju i osuđuju, a sa ciljem da svako ko poželi da se bavi ovim aktivnostima bude svestan da to neće „tako lako proći” i da mnogo košta.
Mediji su vitalna institucija u demokratskom društvu. Njihova je obaveza da informišu javnost o radu vlasti, da podižu svest građana o mogućnostima i potrebi da participiraju u životu lokalne zajednice. Aktivno učešće građana podrazumeva i njihovo informisanje. Samo adekvatno informisani građani mogu biti motivisani da budu „kontrolor” javnih poslova onih kojima su poverili svoje glasove na izborima (u uslovima reprezentativne demokratije kakvu danas imamo). Da su mediji važni potvrđuje i činjenica da oni koji su na javnim funkcijama više brinu o tome da li će u javnost „procureti” informacija o nekom prekršaju nego što brinu o mogućim sankcijama (presudama, kaznama i sl.). Mediji su, dakle, važan (nikako i jedini) činilac u eliminisanju podsticaja za koruptivno i prevarno ponašanje. Zato je bitno da budu kritički. To je dobro za celo društvo i za njegov budući, ne samo ekonomski, razvoj.
