Milošću Božijom, evo se opet i opet i u našem, Presvetom Bogorodicom čuvanom gradu radujemo Danu u koji se slivaju svi naši dani ispunjeni nadanjem, traganjem za smislom, verom u dobro i slobodu od svih mučnih lanaca i tereta sveta. Opet i opet se radujemo Danu iznad svih dana, zahvaljujući Kojem osnaženi koračamo ka danima, koji nam idu u susret, a koji svojom neizvesnošću žele da nas učine bićima straha. Jer vreme nije čoveku prijatelj i saveznik, već staro iskušenje, popušteno od Boga na čoveka da on konačno izabere carstvo kojem želi da pripada – Nebesko ili svetsko (razlikujemo reč svetsko i reč zemaljsko, jer zemlja je oduvek Gospodnja, dok svet zasad pripada knezu ovoga sveta). Iako kušan, čovek nikad nije bio sam i napušten. Ruka Gospodnja, od početka vremena, stoji ispružena prema čoveku, kao ruka brižnog roditelja koji želi da mu se dete osamostali i hodanju nauči, a da se, dok uči, ne povredi na smrt. Knjiga Starog Zaveta divan je izveštaj o pedagogiji Gospodnjoj, o Njegovoj zaštiti i staranju nad čovekom, o vođenju i vaspitavanju, tj. izveštaj o brižnoj ljubavi Božijoj prema najmilijem stvorenju svom, prema čoveku. Možda će neko reći da u Starom Zavetu ima dosta surovih opisa, ali imajmo uvek u vidu da, kada bi dvogodišnje ili trogodišnje dete umelo da opisuje vaspitačke metode svog roditelja, njegovo namršteno lice, podignut prst, povišen glas, ili pak prut u ruci roditelja, ono bi uvek pisalo jedan dečiji stari zavet. A to sve stoga što malo dete još uvek ne zna šta je to smrt i ne razume da zakonska strogost između njega i roditelja postoji samo iz razloga brižne ljubavi roditeljeve, koja ne želi da se smrt dotakne najdražeg mu stvorenja. Ipak, za nas ljude Novog Zaveta, Stari Zavet nije iscrpljen poznanjem ove stare pedagogije. Za nas ljude Novog Zaveta Stari Zavet jeste jedno važno obećanje u čijem ispunjenju mi Danas radosno prebivamo. Mnogi starozavetni događaji su nagoveštavali, a proroci starozavetni najavljivali, da će doći jedan nesvakidašnji Dan, Dan svih dana, osmi Dan stvaranja, kada će Onaj brižni Roditelj, Koji je dugo vremena vaspitavao i od mogućeg smrtnog stradanja čuvao Svoje milo stvorenje, uzeti zauvek u Svoje svemoćne ruke štićenika Svog i od straha smrtnoga ga izbaviti, pobedivši na čudesan način smrt. Velika se drama odigrala za nas novozavetne ljude i radujmo se Danas zbog toga. Roditelj je Gospod, Sveta Trojica, a štićenik je čovek, dete stradanju sklono, Adam i Eva, jedan čovek. Jer reče Gospod: „i biće dvoje jedno telo“ (1. Moj. 2; 24). I ne samo dvoje; čitav ljudski rod jeste Adam i Eva, poput ćelija u jednom telu, milijarde i milijarde ćelija. I svi delimo jednako stradalnost Adama i Eve. Stradalnost koju su oni stekli svojevoljnim udaljavanjem od Gospoda, tj. grehom, jer svaka udaljenost od Gospoda jeste grehovno stradanje, a svaka potpuna, apsolutna udaljenost jeste smrt. Čudesnu pobedu nad smrti izvrši Roditelj, izvrši je Bog Otac, Duhom Svetim, kroz Sina Jedinorodnog Svog. Sin Božiji, Gospod naš Isus Hristos, Duhom Svetim uđe u našu stradalnu ljudsku prirodu i rodi se telom od Djeve Marije, kao Bogočovek, i nakon 33 godine. On, Bezgrešan, predade Krsnoj smrti svoje stradalno telo, predade Sebe kao Žrtveno Jagnje za otkup od smrti sveg potomstva Adamovog. I na koncu, u treći dan po smrti Svojoj, kao Bog, životvorećom Silom Svojom, ustade iz grobne tame i zasija Novom svetlošću i poče nam Osmi Dan stvaranja – HRISTOS VASKRSE! Hristos Vaskrse u Novom Telu. U jedinom Telu Kojim se spasavamo svi ponaosob. „On (Hristos) je glava tela Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih“ piše nam božanski Apostol (Kol. 1; 18). Crkvom svi možemo postati nove ćelije Novog Tela učestvujući (pričestvujući, pričešćujući!) u Žrtvi i Vaskrsenju. I ako smo do juče delili sudbinu grešnog tela Adama i Eve, Vaskrsenjem Današnjim imamo Spasonosno Telo kojim dostojanstveno možemo ući u odaje Carstva Božijeg. Stoga – radujmo se! Neka bi Sveta ikona Vaskrsenja Hristovog dopunila sve što nedostaje rečenom, a blagodatna svetlost Praznika Gospodnjeg ispunila srca svih vas koji tražeći Reč Božiju tražite Put, Istinu i Život. Bogom blagosloven Praznik svih praznika! Hristos Vaskrse!
U ime sveštenstva srpske pravoslavne crkvene opštine jerej Dejan Bojanić
