Rođenje Hristovo dokaz je Božje ljubavi prema ljudima
I reče im anđeo: „Ne bojte se, jer vam evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu.” (Luka 2.10-11)
Naša najsvetija pravoslavna crkva ove godine dostojno će, kroz bogosluženja, proslaviti veličanstveni događaj, dolazak na svet Vitlejemskog Mladenca – Spasitelja sveta. Ono je predskazano
Duhom Svetim preko starozavetnih proroka. Rođenje Hristovo vidljivi je dokaz bezmerne Božije ljubavi prema ljudskom rodu. On šalje Sina svog Jedinorodnog da uspostavi grehom izgubljeno bogosinovstvo nastalo padom našeg praoca Adama, da bi ljudi dobili život večni. O tome sveti apostol Pavle, pišući poslanicu u Efesu kaže: „Za ostvarenje punoće vremena, da se sve sastavi u Hristu, ono što je na nebu i što je na zemlji.” (Ef.1,10) Radi našeg spasenja javio se Bog u telu, unizivši samoga sebe. O tome takođe piše apostol Pavle i kaže: „Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovek.” (Fil.2,7). Dolazak Hristov je sveopšta radost. Raduju se i nebo i zemlja. Na nebu anđeli pevaju pesmu: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” (Luka 2,14). Vesele se i prostosrdačni pastiri, ljudi čistog srca, prvi očevici i svedoci rođenja Bogomladenca u Vitlejemu. Rukovođeni zvezdom sa istoka dolaze mudraci, „I ušavši u kuću, videše dete sa Marijom, materom njegovom, i padoše, i pokloniše mu se. Otvoriše riznice svoje i prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu” (Mat.2,11). Sveti Jovan Zlatousti naziva ih „PRVENCIMA CRKVE HRISTOVE” jer su prvi među neznabošcima poverovali u Boga Jedinoga. Zajedno sa anđelima, vitlejemskim pastirima i mudracima sa istoka rođenju Hristovom raduju se svi verujući ljudi svih vremena i prinose mu poklone. Veliki neimari podigoše Mu velelepne hramove, genijalni umetnici ih ukrasiše likovima svetih, daroviti pesnici ispevaše sadržajne pesme slave i hvale Bogu na njegovom sveobuhvatnom daru. Himne i molitve velikih crkvenih stvaralaca iskomponovane u skladne melodije, koje rađaju u dušama onih, koji sa pažnjom prate bogosluženje o praznicima veliko ushićenje i neobičnu duhovnu radost. Tako nas sadržina jedne Božićne pesme poziva: „Nebo i zemlja proročki danas da se vesele, anđeli i ljudi duhovno da slave, jer se Bog u telu javi, onima koji sede u tami i senci, rađa se od Djeve, pećina i jasle ga primiše.” (litij.stih.praz.)
Sveta Crkva osnovana Gospodom Isusuom Hristom sa posebnom radošću proslavlja Njegovo rođenje. Sa materinskom brigom i ljubavlju priprema sve nas da dostojno dočekamo dan opšte radosti i da ga provedemo u molitvenom raspoloženju. Sprema nas postom, molitvom, pokajanjem i svetim pričešćem. Na svojim predprazničnim bogosluženjima iznosi duboki značaj i smisao Hristovog rođenja u pesmama i molitvama punim svetog ushićenja. Sveti Kozma Majumski i Jovan Damaskin, pisci prazničnog kanona, otkrivaju nam taj pravi smisao i značaj. Onaj koji se rađa od Presvete Djeve Marije nije običan čovek već Bog, koji se javlja u telu na zemlji radi spasenja ljudskog roda, kao što je predskazano u Starom zavetu, da izmiri ljude sa Bogom Ocem. Veliko je duhovno zadovoljstvo slušati reči prazničnog kanona: „Hristos se rađa, slavite, Hristos s neba dolazi sretajmo ga”. U antifonima koji se čitaju na svetoj liturgiji, veliča se On kao Bog i Car. Kako se raduje naše srce slušajući svete reči: „Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.” Te reči nam napominju o krštavanju novoobraćenih u prvim vremenima crkve, kada se ovaj sveti čin obavljao na dan rođenja Hristovog, a takođe i na krštenje svakoga od nas. Izbavljenje posla Gospod ljudima u svetom i svetlom događaju Hristovog rođenja. Mi svim svojim bićem blagodarimo Bogu za njegovo dobročinstvo rodu ljudskom, i sa pojačanom radošću slavimo rođenje Bogomladenca u Vitlejemu. Reč se ovaploćuje, sile nebeske raduju se, zemlja se veseli, mudraci Vladici dare prinose, a pastiri se rođenome dive i mi neprestano kličemo: „Slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja”. Neka nam Gospod podari da u miru, zdravlju i radosti, jednim srcem i jednom dušom proslavljamo Hrista Boga, uz mirboženje i sve radosno pozdravljanje: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
U IME SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVENE OPŠTINE ZRENJANIN I SVIH NJENIH SVEŠTENIKA, S LJUBAVLJU I BOŽIJIM BLAGOSLOVOM, JEREJ VLADIMIR MATOVIĆ
