Uvećane kamate guše privredu
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u Srbiji ima oko 135.000 registrovanih aktivnih privrednih društava (nisu uračunate preduzetničke radnje). Izveštaj Kreditnog biroa sadrži podatak da njih oko 32.500 ima bankarske kredite, pri čemu je tih zajmova ukupno oko 100.000, tako da u proseku svako preduzeće koje poslovanje finansira uz podršku banaka ima tri aktivna kredita. Od ukupnog broja (100.860), najviše je dugoročnih (66,5%), zatim slede tzv. okvirni (kreditne linije, dozvoljeni minusi) kojih je 21,7%, dok je najmanje onih kratkoročnih sa rokom dospeća do godinu dana (11,8%).
Imajući u vidu da su dugoročni zajmovi uglavnom vezani za evro, ne čudi da je valutna struktura kreditnog portfolija u segmentu rada sa preduzećima takva da u njoj dominiraju devizni i oni indeksirani u stranoj valuti (86%), dok je dinarskih svega oko 14%. Većina dugovanja se otplaćuje po varijabilnim kamatnim stopama, koje se na svakih tri ili šest meseci usklađuju sa referentnom kamatnom stopom (Euriborom).
Restriktivna monetarna politika koju Evropska centralna banka vodi u borbi protiv inflacije je snažno pogodila sva preduzeća koja su u procesu otplate ovakvih zajmova. Isto tako, drastično su se pogoršali i uslovi za novo zaduživanje, pri čemu se to ne odnosi samo na uvećanu cenu duga (kamatnu stopu), već i na druge elemente kreditnih aranžmana. Usled povećanog rizika, banke su pooštrile uslove zaduživanja – redukovani su maksimalni iznosi koji se mogu dobiti, skraćeni su rokovi otplate, rigorozniji su zahtevi u pogledu sredstava obezbeđenja (kolaterala) itd.
Prosečna kamatna stopa na novoodobrena finansijska sredstva privredi (indeksirana u evrima ili u divizama) je u oktobru 2023. godine dostigla nivo od čak 7,1%, dok je pre samo godinu i po dana (marta 2022.) iznosila 2,27%. Sledi da je cena novih kredita u ovom kratkom periodu povećana čak za 3,13 puta! Po sebi je razumljivo da je u pitanju snažan udarac na poslovanje kompanija, pošto je finansiranje otežano. Otplata postojećih dugova je mnogo skuplja, a do svežeg kapitala se sve teže dolazi. Obim plasiranih kredita privredi je za 1,8% niži nego pre godinu dana, tako da je došlo i do pada učešća zajmova u bruto domaćem proizvodu, sa 22,6% (krajem 2022.), na 20,6% (septembar 2023.).
Primetan je porast udela onih firmi koje kasne u izmirivanju obaveza po kreditu u trajanju dužem od 90 dana neprekidno. Pre godinu dana taj je procenat iznosio 11,8%, da bi se u međuvremenu povećao na 12,9%. To znači da u proseku svako osmo preduzeće duže od tri meseca ne plaća svoje obaveze po osnovu nekog od zajmova koje koristi.
Posebna tema, koja zaslužuje daleko veću pažnju, je to da su kamatne stope u Srbiji na višem nivou nego u zemljama iz okruženja. Navedeno u znatnoj meri poskupljuje poslovanje i negativno utiče na investicionu aktivnost. Neophodna su temeljnija istraživanja kako bi se otkrilo da li su razlog za to lošiji kreditni rejting, povećani rizici poslovanja ili, pak, nedovoljna konkurencija na bankarskom tržištu.
