Prema procenama, u Srbiji tek svaki deseti poljoprivrednik osigura svoje useve. Od kada je 2006. godine država preuzela regresiranje premija, broj gazdinstava koja se rešavaju na taj korak je porastao. U 2023. to je učinilo više od 27.000, a godinu dana kasnije 21.000 korisnika. Većinom se osiguranje odnosi na useve, a mnogo manje na stoku.
– Svako ko se ozbiljno bavi bilo kojom proizvodnjom, brine o svojim produktima. Oni koji to ne učine, a uložili su 100.000 evra i više, neodgovorni su prema sebi, firmi i porodici – smatra direktor Zemljoradničke zadruge „Agro-Klek” Radovan Bokić.
ZADRUGE PREDNJAČE
Kako objašnjava, osiguranjem useva od grada i oluje na površinama pod pšenicom, lucerkom i sojom, klečanska Zadruga pokrila je gubitak u 2023. godini. Ovaj poljoprivredni kolektiv spada u vodeće u Srbiji. Obrađuje više od hiljadu hektara oranica i uzgaja više stotina grla stoke na mlečnoj farmi. Osigurava imovinu, zaposlene, zemlju – sve ono u šta su ulaganja velika, a rizik visok.
– Obezbedili smo 1.100 hektara oranica, farmu krava od oluje i požara, zalihe od izlivanja vode i nevremena. Cena osiguranja po jedinici površine ulazi u troškove proizvodnje. Imamo sigurnu i bezbednu proizvodnju. „Agro-Klek” je pravno lice koje ostvaruje promet od više stotina miliona dinara godišnje. Jedino sporno je ograničenje subvencije za osiguranje useva na površinuiod 20 hektara. To nama koji imamo mnogo zemlje stvara veliki problem – precizira Bokić.
U DDOR-u kažu da značajan broj polisa dolazi od zemljoradničkih zadruga. Pre dve godine, kada su štete bile velikih razmera, refundiranje uloženog novca bio je način da farmeri povrate bar deo uloženih sredstava. Stradali su kukuruz, suncokret, repa, soja i pšenica koja nije bila požnjevena. Veliku štetu su pretrpeli proizvođači i njihovi budžeti, s obzirom na to da su prethodile dve sušne godine. To je bio povod da se razmišlja i o unapređenju mera zaštite od budućih rizika i izazova. Za početak, u saradnji sa „BioSens” institutom razvijena je mobilna aplikacija koja omogućava farmerima da u kratkom roku, uz slanje fotografija, prijave štetu.
DRŽAVA STIMULIŠE PROIZVOĐAČE
U Vojvodini se najviše osiguravaju pšenica, kukuruz, soja, suncokret i ječam. U ostatku Srbije na vodećim pozicijama su voće i povrće. Povrat države za osiguranje ratarskih useva je 40, a kod voćarskih i povrtarskih zasada do 70 odsto.
– Godinama osiguravam većinu svojih useva. Država stimuliše proizvođače i daje povrat od 40 procenata premije koju platimo. Smatram da to treba koristiti. Mašine ne osiguravam jer su stare, a oni koji imaju nove, trebalo bi to da urade – objašnjava Slavko Vukov, osnivač Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin”.
Navodi da su, kako bi obezbedili povoljnije uslove, prethodnih godina grupno osigurali sve članove, kao i zadružno skladište žitarica.
– Obezbeđujemo svoje useve poslednjih jedanaest godina. Do pre dve godine nisam imao štete, a onda sam se, nakon nevremena, uverio da je ono i te kako potrebno. Tada mi je grad uništio svu pšenicu. Osiguravajuća kuća bila je korektna. Zajedno smo procenili obim štete u procentima i gubitak je potom nadoknađen – ističe Slavko Vukov.
U poljoprivredi je danas moguće osigurati sve kulture od grada, požara, udara groma, oluje, gubitka količine i kvaliteta plodova voća i stonog grožđa, zimskog mraza, poplave. Osigurava se biljna proizvodnja, voće i povrće, vinogradi, pojedinačno plod, seme, stabljike, koren, čokot, stablo, sadni materijal, kao i biljke u plastenicima i staklenicima.
Miroslava Pudar
DA POLISA BUDE OBAVEZNA
U Srbiji je osigurano oko 15 odsto obradivih površina, a u Evropi čak 70 procenata. Osnovna polisa osiguranja u poljoprivredi iznosi oko pet procenata onoga što može da se zaradi kada se proda to što se na zemljištu gaji. Ipak, taj iznos nije ono što plaća registrovano gazdinstvo jer država i lokalne samouprave odobravaju subvencije za osiguranje – naveo je za „Dnevnik” Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije. Navedena asocijacija zalaže se da naša država uvede obavezno osiguranje od katastrofalnih rizika (zemljotresi, superćelijske oluje, požari…)
