Muzika nesvakidašnja za naše scene, koja nosi poruku modernog multietničkog suživota – tako je u jednom ranijem intervjuu za list „Danas” umetnik Roni Beraha opisao stvaralaštvo svog sastava, nastalog u banatskom Zrenjaninu, a koji nosi naziv kosmopolitske metropole. U pitanju je „Istanbul najt” (Istanbul night), čiji je Beraha violončelista, autor muzike i aranžer. Ova sastav neguje sefardsku muziku pod uticajem raznih žanrova, a prošlog meseca objavio je drugi album „Lajla” (Laila), što na hebrejskom znači noć.
Violončelista Roni Beraha ovdašnjoj javnosti poznat je i kao član „Zrenjaninske filharmonije”, a takođe je i predsednik Udruženja ,,Banat arte muzika” (Banat arte musica). Ono pod svojim okriljem ima dva sastava koja neguju tradicionalnu jevrejsku muziku – već pomenuti „Istanbul najt” i gudački kvartet „Panonija”.
TRADICIJE KLEZMER I SEFARDSKE MUZIKE
– U mojoj autorskoj muzici i aranžmanima za „Istanbul najt” prožimaju se i uticaji etnodžeza i savremene muzike. Tako je bilo i na prvom albumu „Modes, impresions on sufi and sefardic songs” (slobodan prevod: Utisci o sufijskim i sefardskim pesmama). Naziv je na engleskom jer je od starta bila ideja da muzika „Istanbul najta” bude namenjena i publici u inostranstvu, izlazeći iz nacionalnih okvira. Drugi sastav, gudački kvartet „Panonija”, nastao je, nažalost, kao i većina kvarteta u Srbiji, iz komercijalnih razloga, s namerom da nastupamo na društvenim događajima koji nisu vezani za ozbiljnije koncerte i festivale – ističe naš sagovornik.
Kako kaže, na ličnu inicijativu počeo je da piše i muziku za kvartet.
– Isprva su to bili aranžmani pop melodija, takođe i tanga, pre svega starog, argentinskog, da bih pre nešto više od godinu i po dana počeo da pišem aranžmane klezmer muzike. Time sam objedinio, sem novijih izraelskih melodija, sve što se tiče jevrejske muzičke tradicije na tlu Evrope – sefardsku i klezmer – priča Roni Beraha, dodavši da niko do sada nije pisao aranžmane klezmer muzike za gudački kvartet.
– Klezmer je muzika Jevreja istočne Evrope, nastala na tromeđi današnje Rumunije, Ukrajine i Mađarske. Neki je povezuju sa religijskim pokretom Jevreja koji se nazivaju Hasidima, a može imati veze i sa raznim svetkovinama. Sefardska muzika potiče od Jevreja koji su prognani iz Španije 1492. godine, odlazeći u razne krajeve, među kojima je i Balkan. Tako su došli i moji preci. U Vojvodini se pre rata negovala tradicija klezmera, dok je u ostatku Srbije dominirala sefardska muzika – objašnjava Beraha.
PESMA O PROGNANIMA
Novi album „Lajla” sastava „Istanbul najt” sadrži pet novih sefardskih melodija, koje je Roni Beraha sam obradio, kao i pet autorskih kompozicija, koje su nastale kao impresija na ljude i događaje koji su obeležili njegov život poslednjih godina, između ostalog i tokom prošlogodišnjeg putovanja u Izrael.
– Prva stvar na albumu ujedno je i najozbiljnija kompozicija koju sam do sada napisao – „Noćna zvezda” (The night star). Nastala je u jeku migrantske krize. Putovao sam u Beograd radi orkestarskih proba, a na autobuskoj stanici našao bih se u masi ljudi sa Bliskog istoka. Jedne večeri, verovatno spontano, neko od njih je doneo tarabuku – odjednom su se okupili i počeli da plešu i pevaju. Bilo je vrlo autentično, kao da sam se iznenada našao na Bliskom istoku – priča svestrani umetnik, dodavši da je snažan utisak na njega ostavio i osamnaestogodišnji mladić iz Avganistana kojeg je upoznao u autobusu za Suboticu.
– Ispričao mi je kako su peške prešli put od Avganistana do Irana, zatim autobusom do Turske, pa peške do obale. Potom su, ukrcani na ko zna šta, dospeli do Grčke, a onda su prepešačili Makedoniju i obreli se u Beogradu. Tada su se uputili za Mađarsku. Njegova priča me je šokirala. Uradio sam tekst i muziku za numeru „Noćna zvezda”, zamislivši da to bude angažovana umetnost koja bi potresla druge. O ovoj temi u planu je i muzički animirani video, oko čije realizacije sam se dogovarao i sa Aleksandrom Zografom – priča Roni Beraha.
U izvedbi kompozicije „Noćna zvezda”, pored članova „Istanbul najta”, učestvovali su i Marin Bugar (violina), Iva Lazović (mecosopran) i Stefan Zekić (bariton).
Sastav „Panonija” prošle godine izdao je prvi album „Klezmer mjuzik”, koji sadrži 10 aranžmana.
Muzičari „Istanbul najta” do sada su nastupali na mnogobrojnim festivalima – „Todo mundo”, „Nišvil”, „Budapest ritmo”, „Etnofest Palić”, „Etnokom Pančevo”, „Petrovac džez fest”. Pre nekoliko godina i zrenjaninska publika mogla ih je čuti u baroknoj sali gradske kuće, međutim nije lako pronaći odgovarajući prostor za nastup u našem gradu, navodi Roni Beraha.
Do novog koncerta numere ovog zrenjaninskog sastava mogu se slušati i na Jutjubu, na kanalu „Istanbul night”. Poslednje objavljeno delo je „Consuegra” (Tašta) – obrada sefardske pesme, čiji komičan karakter dočaravaju kastenjete.
FESTIVAL „KVART”
Sva tri albuma „Panonije” i „Istanbul najta” izdanja su Udruženja „Banat arte muzika”, koje organizuje i Festival gudačkih kvarteta „Kvart”, jedini takve vrste u Srbiji, napominje Beraha. – Do sada su bila tri izdanja Festivala. Dva puta sam organizovao i kvartet sešn, nešto poput master-klasa, ali opuštenije atmosfere, sa učenicima Muzičke škole, uz saradnju sa profesorkom Inom Kekenj. Tokom prošlogodišnjeg nastupa „Panonije” u Kulturnom centru Srbije u Parizu, sa kolegom Renatom Kamhirom, sefardom iz Doboja, koji predaje na tamošnjem Konzervatorijumu, osmislio sam projekat za radionice u toku „Kvarta”. Ideja je da sa muzičarima iz regiona formiramo kvartet koji bi uvežbao savremenu muziku naših zemalja.
NOVI ČLANOVI
Pored Ronija Berahe, članovi „Panonije” su violinisti Roman i Marin Bugar i violista Aleksandar Stankov, rodom iz Žitišta, danas direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta. „Istanbul najt” čine Vladimir Coka Stojković (kastenjete, tarabuka, daire, perkusije, ćup), Aleksandar Lipovan, (gitara), Denis Nikičić (električna gitara) i Roni Beraha. – Sada smo u fazi transformacije i dolaze nam novi ljudi. Na pola albuma „Lajla” svirao je Aleksandar Lipovan, a na drugoj polovini veoma talentovani Denis Nikičić. On je student našeg Vanje Kevrešena, džez gitariste – objašnjava Beraha. Inače, Vanja Keveršan završio osnovnu i srednju Muzičku školu u Zrenjaninu, a potom i Džez akademiju u Gracu. Danas predaje u Berlinu, Gracu i Beogradu. Među njegovim studentima su i pevačice „Etno-džez orkestra”, za koje Beraha ističe da su fantastične.
