Više kapitalnih, manje tekućih rashoda!
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Odbornici Skupštine grada su nedavno usvojili Odluku o završnom računu budžeta za 2023. godinu. Budžet grada predstavlja spisak prihoda i rashoda, najčešće za period od jedne kalendarske godine. Po pravilu, što je lokalna ekonomija jača, veći je i proračun, i obrnuto. U nominalnom izrazu, tekući prihodi i primanja lokalne kase u 2023. bili su za 19,54% viši nego 2022. godine, što je znatno veći rast u poređenju sa prosekom za sve gradove i opštine (9,8%). Ipak, za davanje relevantnih ocena potrebno je sagledati i druge činjenice. Za lokalne samouprave najbitnija su dva najizdašnija poreska oblika – porezi na dohodak i na imovinu. Agregatno (zbirno) posmatrano, na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji u 2023. godini, porez na dohodak je učestvovao sa 47,2%, a na imovinu sa 15,3% u njihovim ukupnim prihodima. Pri tome, obe vrste poreskih prihoda zabeležile su značajan rast – na dohodak (15,95%) i na imovinu (7,67%).
Kada je u pitanju Zrenjanin, u protekloj godini u strukturi ukupnih budžetskih prihoda u nešto većoj meri nego što je republički prosek učestvovali su porez na dohodak (48,81%) i na imovinu (15,6%). To se može oceniti kao dobro, jer je reč o pokazatelju interne fiskalne snage (kapaciteta). Međutim, zabeleženo nominalno povećanje naplaćenog poreza na dohodak (11,8%) i na imovinu (6,8%) u toku prethodne godine u oba slučaja bilo je niže od republičkog proseka. S obzirom na to da je prosečna inflacija lane iznosila 12,1%, proizilazi da je u realnom izrazu naplaćeno manje po osnovu ovih poreskih oblika. Svakako je doprinelo i to što je u Zrenjaninu tokom 2023. naplaćeno manje poreza na dohodak za 5,6%, odnosno na imovinu za 0,31%, u odnosu na inicijalno planirane iznose. Poređenjem strukture realizovanih izdataka iz zrenjaninske kase sa prosečnom na nivou svih lokalnih samouprava u Srbiji, dolazi se do bitnih saznanja. Grad je po osnovu rashoda za zaposlene u 2023. iz budžeta izdvajao znatno više (25,3%) u odnosu na prosek (17,8%). Osim toga, na rashodnoj strani upada u oči drastično povećanje otplata kamata domaćim poslovnim bankama (za čak 5,5 puta!), sa 3,2 miliona dinara u 2022. na 17,6 miliona u 2023. godini.
Od suštinske važnosti je da se istakne da je udeo kapitalnih u ukupnim izdacima u slučaju Zrenjanina bio gotovo tri puta niži (5,7%) od proseka za sve gradove i opštine (17,8%). Ova nepovoljnost ne treba da čudi kada se ima u vidu da je prošle godine do najvećeg podbacivanja u ostvarivanju plana gradskog proračuna došlo upravo u domenu kapitalnih izdataka. Naime, stepen realizacije stavke „osnovna sredstva” je bio samo 36,6%, pošto je umesto planiranih 8,5 ostvareno svega 3,1 milion evra.
Neophodno je da u strukturi izdataka u narednom periodu daleko značajnije učestvuju kapitalni umesto tekućih rashoda, posebno oni koji imaju produktivni karakter (ulaganja u komponente koje će biti poluga ekonomskog razvoja). Stoga će jedan od najvažnijih izazova za novu/staru gradsku administraciju biti da smogne snage, pronađe načine i mobiliše potrebnu energiju sa ciljem da se povećaju kako obim, tako i efikasnost realizacije u domenu investicione potrošnje. Tekuća potrošnja ne obezbeđuje prosperitet u budućnosti, već tome služe kapitalna ulaganja.
