Krajem februara prodavnica „Tehnomanija” zatvorila je svoj lokal u glavnoj ulici. Ovim potezom poznati maloprodajni lanac se upisao u dugačak red firmi koje su napustile centar, ponovo načevši akutni problem urbanog pustošenja.
Prazni poslovni prostori širom našeg grada zaista čine da Zrenjanin deluje avetinjski. Pupinova, Nemanjina, Gimnazijska, Kralja Petra I, Jevrejska, Slobodana Bursaća, Svetosavska – ulice su uz sam centar koje beleže trend propadanja lokala. Šta je ono što vlasnike (preduzetnike) primorava da obustave posao i povuku se? Da li je to visoka cena zakupa? Malo tržište? Tržni centar na obodu?
Preduzetnik iz Zrenjanina Nenad Sarić izneo je svoje viđenje problema.
– „Big” je uništio centar – rekao je odmah Sarić. Prema njegovim saznanjima, prosečni zakup prostora u ritejl centru iznosi između 2.000 i 2.500 evra, što je tarifa koju mala preduzeća ne mogu da plate.
– U Zrenjaninu je trebalo uraditi kao u Jagodini, postaviti šoping mol u središte, a ne prebacivati ga na periferiju grada. Preseliti trgovinsko središte na kraj grada znači isisati centar – smatra Sarić.
PULS GRADA
On nam je objasnio da veliki sistemi u svim gradovima Srbije idu u tržne centre i diktiraju trend, zato što su samo oni u stanju da istrpe velike kirije. Mali lokali nemaju nikakve šanse.
– Zbog velikog prohoda ljudi, „Big” stiče svojevrstan monopol. Imati tamo radnju stvar je prestiža i značajna je reklama – zaključuje Sarić.
Nešto drugačijeg mišljenja je Danijela Radovančev, vlasnica agencije za nekretnine „m2 Gsigma”.
– Veliki šok smo doživeli kada se otvorio „Aviv”, današnji „Big”, jer smo konačno dobili tržni centar u našem gradu koji nas je spasao odlazaka u Novi Sad i Beograd. Tačno je da je tog momenta naš centar počeo polako da pusti. Međutim, moje je mišljenje da su svi oni koji su utabali svoje mesto u centru tu još uvek – smatra Radovančev. Ona dodaje da su uslužne delatnosti dobro raspodeljene između centra i „Biga” i da će svako po potrebi odlaziti na obe lokacije.
Zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu iz oblasti nekretnina Danijela zadržava optimizam u pogledu relevantnosti centra.
– Pešačka zona ima svoju čar u odnosu na „Big” i verujem da još uvek ima Zrenjaninaca koji osećaju da je puls grada upravo ovde. Takođe bih naglasila da je u centru poslovni svet, advokati, javni beležnici i banke. Kada je reč o ugostiteljskim i trgovinskim firmama, čini mi se da će relativno visoke cene zakupa u tržnom centru doprineti njihovom evntualnom povratku – rekla je Radovančev.
PRISTUPAČNOST I BROJ PARKING MESTA
Arhitekta Milica Kovač saglasna je u stavu da je ritejl park pospešio odlivanje brojnih sadržaja, ali da nikako nije osnovni razlog za problem praznih lokala. Reč je o posledicama više faktora.
– Trend formiranja tržnih centara je globalnog karaktera jer nudi lanac aktuelnih brendova na istoj lokaciji, širok spektar ponude, kao i besplatan i pristupačan parking. Lokali u centru su uglavnom nastali od prostora koji nisu namenski predviđeni za tu svrhu, u objektima koji su građeni pre sto i više godina, koji su prostorno i funkcionalno veoma ograničeni. Uz to su često u veoma lošem stanju, oronuli i puni vlage – rekla je Kovač. Ona smatra da život centra treba organizovati na drugačiji način, uvođenjem više kulturnih sadržaja.
– Galerije, muzeji, klubovi, razna udruženja takođe mogu da privuku građane. I to ne isključivo u samom centru, već ih trebati proširiti na širu centralnu zonu – izričita je Milica Kovač.
Arhitekta kritikuje Zrenjanin koji je Begeju okrenuo leđa, jer bi se uz obalu reke mogli formirati brojni sadržaji, igrališta, parkovi, amfiteatri, izložbeni prostori. Ona podseća na veliki potencijal pešačkih i biciklističkih trasa uz tri jezera, koje bi bile pogodne za razne sportske događaje.
– Uvođenjem ovakvih sadržaja centar bi privukao veliki broj sugrađana, a samim tim bi se pojavio i veliki broj pratećih sadržaja i „oživeo” ovaj lokalitet – zaključuje Milica Kovač.
N. Kovačević
LOKALI SE DOBRO IZDAJU
Gradska stambena agencija (GSA) ukazala je da ovo preduzeće beleži pozitivne rezultate u finansijskom smislu.
– Broj otkazanih ugovora u toku prošle i ove godine svodi se na svega nekoliko lokala. Međutim, i u tim slučajevima, izlaskom jednih zakupaca u vrlo kratkom roku se zaključuju ugovori o zakupu sa novim klijentima. Na tržištu ne jenjava tražnja za poslovnim prostorima, ona je veća od ponude – saopštili su nam iz GSA. Kada je reč o zakupnini, ona se određuje administrativno u skladu sa zakonima. Zavisi od orijentisanosti lokala na glavnu ulicu, kvadrature, spratnosti, vrste prostorija. – Početne cene se nivelišu u skladu sa rastom cena na malo, odnosno projektovanom i realnom inflacijom. Tako od 1. marta 2023. godine jedan od parametara za obračun zakupnine poslovnog prostora, vrednost boda, je povećan za 15 odsto, odnosno jedan bod je sada jednak 1,15 evra – rekli su iz Gradske stambene agencije.
