Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije novosadskog Višeg suda obustavilo je postupak protiv okrivljenog Slobodana Milina, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Početkom decembra prošle godine, Više javno tužilaštvo (VJT) je izvestilo sud da odustaje od optužbe protiv okrivljenog lica, inače vlasnika firme „Ekogradnja”.
Kako se navodi u optužnom predlogu, Milin je uhapšen zbog osnovane sumnje da je u vremenskom periodu od 16. novembra do 31. decembra 2017. godine u Zrenjaninu i Melencima, kao odgovorno lice „Ekogradnje”, iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku korist preduzeću.
SPORNIH MESEC I PO DANA
Okrivljeni je, navodno, prilikom radova na rekultivaciji i revitalizaciji napuštenih kopova u Mesnoj zajednici Melenci (MZ), sa kojom je „Ekogradnja” zaključila ugovor, eksploatisao pesak u državnom vlasništvu. Tvrdilo se da je to suprotno odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i izričitoj zabrani po rešenju pokrajinskog inspektora za rudarstvo. On je 13. novembra 2017. godine, nakon prethodnog izlaska na lice mesta, doneo rešenje kojim je zabranio navedenoj firmi sve aktivnosti na eksploataciji sirovine na staroj peskari u Melencima. Rešenje je bilo sa rokom zabrane „odmah” sve do dobijanja odobrenja za ekploataciju. Tužilaštvo je tvrdilo da je „Ekogradnja” pesak prodavala različitim kupcima na teritoriji Republike Srbije, pribavivši protivpravnu imovinsku korist u vrednosti od 423.401 dinar.
Advokat okrivljenog Vićentije Darijević je na ročištu održanom 21. maja 2019. u Višem sudu u Novom Sadu istakao da odbrana smatra da, na osnovu izvedenih dokaza, nisu ispunjeni uslovi postojanja krivičnog dela, kako objektivnih, tako i subjektivnih elemenata.
– Okrivljenom se stavlja na teret da je inkriminisanu radnju izvršio u periodu od 16. novembra do 31. decembra 2017. godine (period od mesec i po dana). Uvidom u materijalne dokaze – poslovnu dokumentaciju „Ekogradnje”, dokazuje se da u ovom vremenskom intervalu, suprotno navodima iz optužbe, nije bilo aktivnosti u vezi sa peskom ni na toj lokaciji, ali ni na bilo kojoj drugoj – navodi Darijević. – Naime, uvidom u analitičku karticu jasno se uočava da je poslednja aktivnost koja se okrivljenom stavlja na teret bila 29. septembra 2017. godine, gde se u rubrici „ulaz” navodi količina koja je uneta u privredno društva (150 kubika). Na taj dan stanje ovog materijala, koje je regulisano na predmetnoj lokaciji, bilo je ukupno 8.348,470 metara kubnih. Ovo je značajan podatak, jer nakon tog datuma pa sve do kraja 2017. u predmetnoj poslovnoj rubrici „ulaz” ne postoji nijedan kubik ulaza bilo kog materijala. Međutim, kada se pogleda rubrika „izlaz”, tu se uočava predmetna količina koja se, između ostalog, okrivljenom stavlja na teret. To znači da u periodu od 16. novembra do 31. decembra nije bilo iskopavanja, niti ulaza peskovitog materijala. Količina koja je navedena u optužnom aktu je količina koja je prodata trećim licima, ali koja je eksploatisana u periodu dok nije postojala zabrana za vađenje sirovine.
POGREŠAN ZAKLJUČAK
Darijević je takođe naveo da je tužilaštvo, verovatno bez bilo kakve zle namere, donelo pogrešan zaključak da je u spornom periodu bilo kopanja peska, dok navedena kartica pokazuje sasvim suprotno. Odbrana je ukazala da je tužilaštvo trebalo da angažuje veštaka ekonomske struke, jer bi uvidom u karticu doneo ovakav zaključak.
Još jedan od pismenih dokaza koji potvrđuje ovu tvrdnju odbrane jeste i tabelarni prikaz preduzeća naslovljen kao „plaćene obaveze za refulisani pesak”.
– U tabelarnom prikazu za 2017. godinu za sve mesece u toj godini uočava se da je firma plaćala novčani iznos rudne rente za količinu refulisanog peska. Uočava se da nije ni dinara plaćena rudna renta, što je još jedan dokaz da u tom inkriminisanom periodu nije bilo aktivnosti na predmetnoj lokaciji u vezi sa peskom. Važno je i to da smo uvidom u optužni predlog primetili da tužilaštvo nije predložilo kao dokaz pismenu saglasnost gradonačelnika Grada Zrenjanina od 26. marta 2015. za preuzimanje radova na predmetnoj lokaciji. Saglasnost je bila osnov uz prethodno uredno sproveden postupak javnog oglasa da „Ekogradnja” obavlja zakonitu rekultivaciju i sanaciju u Melencima – istakao je advokat okrivljenog.
Zaključak odbrane glasi da nije jasno zašto je potom tužilaštvo sporilo da količina od 1.479 metara kubnih nije eksploatisana u inkriminisanom periodu, već pre zabrane, što se potvrđuje istom tom karticom iz koje je VJT uzelo kao dokaz predmetnu količinu.
– To što je građevinski inspektor izjavio da je nešto uočio u nekom vremenskom periodu ne može biti hijerarhijski jači dokaz od pismene dokumentacije na koju se samo VJT poziva, a koju prihvata odbrana – poručio je Darijević.IVA ISAKOV
