Da će velike posledice od suše i vreline imati svi poljoprivredni usevi, najbolje se može videti ovih dana i to na njivama pod suncokretom. Poznato je da on najbolje podnosi visoke temperature, ali ovoga leta ni ova uljarica nije odolela. Žetva suncokreta u Banatu počela je pre dve nedelje i polako se privodi kraju.
– Nismo zadovoljni prinosom. Rod je daleko od očekivanog i u proseku iznosi oko 2,5 tone po hektaru. Akontna cena iznosi 40 dinara, ali to nije ono što može da pokrije ulaganja. Od iduće godine, po svoj prilici, neću preuzimati bilo kakve druge obaveze izuzev sopstvene proizvodnje. Poznato je da smo poslednjih godina imali i značajan broj kooperanata i njima obezbeđivali potpuno besplatno skladištenje. U ovakvim uslovima to je neodrživo – kaže Nenad Božić, ratar iz Banatskog Despotovca koji je suncokretom zasejao oko 200 hektara obradivih površina.
Proizvodnja suncokreta na području srednjeg Banata proletos je zasnovana na oko 40.000 hektara i uglavnom su prinosi ispod višegodišnjeg proseka. Ako se tome doda i trenutna niska otkupna cena, jasno je da je to nova nevolja za poljoprivrednike.
– Ima površina gde će rod biti u proseku i do tri tone. Reč je o onim njivama na kojima su ratari blagovremeno zaštitili usev i širenje bolesti „foma” koja je dosta uticala na razvoj biljke. Efekat na prinos ima i rok setve. Smatram da je ranija setva, u ovakvim uslovima, bila isplatljivija. Značajno je i seme. „Institut za ratastvo i povrtarstvo” iz Novog Sada pokazao je da i u ovakvim, ekstremnim uslovima može da se ostvari prinos od 3,5 do 4 tone po hektaru – ističe diplomirani inženjer poljoprivrede Ljubor Todić, predstavnik „NS semena” za srednji Banat.
Na otkupnim mestima nema većeg zadržavanja. Tako je i u gradnuličkom ataru na silosima „Rajfazen agro RWA Srbija”. Kako ističe predstavnik te firme, Goran Karajić, prijem suncokreta je počeo pre dve nedelje i do sada je uskladišteno oko 500 tona uljarice. Dodaje da je rod nešto slabijeg kvaliteta zbog visokih temeratura.
– Ova godina je izuzetno nepovoljna za poljoprivrednike. Rod koji isporučujem je sa gazdinstva mog sina Zorana. Prinos je oko 1,5 tona po jutru. Videćemo šta će biti do kraja. Cena? Sve ispod 50 dinara po kilogramu je izuzetno nepovoljno – kaže nam Aleksandar Milosavljević i žurno odlazi po novu turu požnjevenog suncokreta.
I ne samo suncokret već i kukuruz, soja, pa i šećerna repa sigurno će doneti ogromne glavobolje ratarima. Pitanje je kakav će rezultat biti na kraju proizvodne godine.
– Lane smo u opštini Sečanj ostali bez roda zbog nevremena i leda. Ove godine ponovo su nas uništili vremenski uslovi. Država mora u ovakvim uslovima više da pritekne u pomoć posebnim stimulacijama – naglašava Marko Pilipović iz Sutjeske. On je žetvu suncokreta na 200 jutara počeo ove nedelje, ali se ne nada nekom zapaženijem rodu koji bi mogao da pokrije uloženo.
Podsetimo, cena suncokreta pre dve godine bila je 70 dinara za kilogram. Ministarstvo za poljoprivredu je sa dodatnih sedam dinara stimulisalo tu proizvodnju.
