Entuzijazam pojedinaca, zainteresovanost sugrađana i podrška okoline osigurali su više od pola veka dugo negovanje folklorne tradicije u našem gradu. U Zrenjaninu su danas aktivna četiri kulturno-umetnička društva čiji je fokus očuvanje tradicionalne igre. To su: „GIK Banat Pionir”, „Đerđef”, „Moja sosa” i „Svetozar Marković”, koji se bavi i izradom narodnih nošnji. Muziku tradicionalnih instrumenata izučava i prezentuje udruženje „Banatske gajde”, a izvorna pevačka grupa „Serefini” neguje pesme Srba starosedelaca Banata.
VRHUNAC NARODNE TRADICIJE
Kako objašnjava Vanja Ilijev iz udruženja „Banatske gajde”, folklor ne podrazumeva samo tradicionalnu igru, već kompletnu narodnu umetnost, znanje i umeće. Obuhvata svo nasleđe koje je produkt jednog naroda – zanate, umetnost, obradu zemlje…
– Tradicionalna igra ranije je bila nešto što se učilo u okviru porodice, a potom se na slavljima i veseljima realizovalo u živoj praksi. Tek kasnije je sve počelo da se premešta u domen kulture. Kulturno-umetnička društva počela su da se formiraju četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka – podseća Ilijev.
Kako kaže, tradicionalna igra brusila se vekovima. Potekla je iz naroda i kao takva nema samo istorijsku i tradicionalnu vrednost. Prošla je surovu selekciju, te je svaki korak vrhunac narodne tradicije.
– Za razliku od mnogih sportova, ne podrazumeva samo fizičku aktivnost. Od prvog koraka ono što čuje kroz muziku dete mora da prenese na pokret. Uči da se snađe na sceni, da ima osećaj za prostor, vreme i dinamiku koju tradicionalna igra nalaže. Radi više stvari u isto vreme i to je nešto što ga oplemenjuje – smatra Ilijev.
DELOVATI ZAJEDNO
Prema rečima Radovana Rače Moldovana, iz KUD „GIK Banat Pionir”, folklor je prilika da se deca povežu sa svojim tradicionalnim nasleđem, ali i da kroz nastupe i putovanja upoznaju druge kulture.
– Folklor nije samo igrati „dva levo, tri desno”. Kada se uhvate za ruke deca stvaraju zajedništvo, pokazuju duh našeg naroda i podneblja. Takođe, publici stvaraju užitak. Negovanjem obeležja sredine iz koje dolazimo, želimo da otrgnemo od zaborava ono što su naši preci stvorili – ističe Moldovan.
Pored tradicionalnih igara, kulturno-umetnička društva nastoje da decu uče o nacionalnim ansamblima i poznatim koreografima koji rade na očuvanju folklora.
– Trudimo se da stvorimo zdravu sredinu u kojoj je svako dete jednako. Učimo ih zajedništvu i drugarstvu. Želimo da sa folklora odu srećna – kaže Jasmina Švarc iz KUD „GIK Banat Pionir”.
Dodaje da je jedan od izazova nedovoljna zainteresovanost dečaka, kao i to što je u manjim sredinama teško zadržati igrače. Oni se nakon odlaska na studije priključuju društvima u velikim gradovima i tamo nastavljaju igru.
Kako kaže, problem je i to što folklor nije komercijalizovan niti finansijski atraktivan. Zbog toga je deci manje zanimljiv.
– Na kulturu u ovom gradu se daje jako malo para, a za sport se odvajaju milioni. Članarine za folklor su mnogo jeftinije od sportskih. Mi grebemo, ali teško dolazimo do sponzora. Zajedničkim snagama treba da damo vrednost folkloru – smatra Švarc.
Milorad Đurić, rukovodilac KUD „Đerđef”, takođe veruje da više pažnje treba posvetiti očuvanju tradicija, kulture, pesama i nošnje.
– Ranije su firme u gradu izdvajale značajna sredstva za kulturu. Mogućnosti su bile veće i to je privlačilo decu. Danas ne postoje kompanije koje bi prihvatile takvu obavezu na sebe. Kulturno -umetnička društva nemaju redovna primanja, finansiraju se kroz projekte koji su često samo delimično podržani – kaže Đurić.
Roditelji danas ne mogu da priušte svojoj deci putovanja, a u tom smislu ne postoji podrška lokalne samouprave, primetili su rukovodioci zrenjaninskih kulturno-umetničkih društva na tribini „Folklor u duši” koja je održana u Kulturnom centru. Učesnici su bili i Boško Šerbula iz Kulturnog centra „Svetozar Marković” i Sanja Sekulić i Sanja Mrgić Grujić iz udruženja „Moja sosa”. Urednik programa je Đorđo Prstojević.
J. Šormaz
POPULARIZACIJA KROZ MANIFESTACIJE
Sa ciljem da neguju folklorno nasleđe KUD „GIK Banat Pionir” organizuje festivale: „Oni koji dolaze” (za decu do 12 godina), „Deca igraju za mir u svetu”, kao i Međunarodni festival folklora „Lala”. U Zrenjaninu se održava i Međunarodni festival „Rog Banata” koji promoviše tradicionalne instrumente Srbije i cele Evrope. Organizuje ga udruženje „Banatske gajde”.
