Zaduživanje kao „pogonsko gorivo” ekonomskog rasta
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nominalni bruto domaći proizvod Srbije je u 2024. iznosio 82 milijarde evra, što je za 6,8 milijardi više nego u 2023. godini (75,2 mlrd.). Međutim, pomenuti rast BDP-a je u velikoj meri ostvaren zahvaljujući dodatnom zaduživanju, kako države, tako i privatnog sektora. Podatak da su država, preduzeća i građani istovremeno pozajmili za dodatnih čak 4,9 milijardi evra, na najbolji način ilustruje koliko je funkcionisanje naše privrede zavisno od kredita. Proizilazi da je prošle godine za svaki dodatni evro BDP-a bilo potrebno da se kao društvo dodatno zadužimo za 0,72 evra. Pri tome, najviše je povećan javni dug (+2,7 mlrd. evra), slede obaveze sektora stanovništva (+1,3 mlrd. evra) i preduzeća (+0,9 mlrd. evra).
Dobar „lakmus” za stanje i perspektive u ekonomiji mogu biti podaci o obimu i dinamici, kao i o namenskoj strukturi kredita koje preduzeća uzimaju od banaka. Investicioni su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja. Firme pozajmljuju novac sa ciljem da prošire kapacitete i obim poslovanja. Sa druge strane, krediti za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i preduzeća ih koriste onda kada imaju određenih poteškoća sa izmirivanjem tekućih obaveza. Stoga, povećanje investicionih bi se moglo protumačiti kao pozitivan signal, dok rast kredita za likvidnost i obrtna sredstva može ukazivati na postojanje finansijskih poteškoća.
Dugovi firmi prema poslovnim bankama su u februaru 2025. u odnosu na isti mesec 2024. godine bili veći za čitavih 1,1 milijardu evra (sa 14 na 15,1 mlrd. evra), što predstavlja godišnji rast od čak 8,1%. Pri tome, najveći deo novih dugova (+664 mil. evra) odnosi se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, što je više od povećanja investicionih (+495 miliona evra). Očigledno je da su privredni subjekti u Srbiji tokom prethodne godine mahom posezali za skupim kreditima za likvidnost kojima, po pravilu, restrukturiraju postojeće obaveze, dok su u manjoj meri iskazivala tražnju za investicionim zajmovima.
Kada je u pitanju stanovništvo, treba imati u vidu da su gotovinski krediti jedan od načina „krpljenja rupa” u kućnom budžetu. Reč je o nenamenskim pozajmicama, koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Trenutno u Srbiji ima oko 1,2 miliona ljudi koji bankama, po osnovu gotovinskih zajmova, ukupno duguju oko 6,5 milijardi evra. Ono što potvrđuje pretpostavku o tome da sve više porodica teže živi, jeste porast ovakvih zajmova. Poslednjih 12 meseci (februar 2024 – februar 2025) iznos gotovinskih kredita je povećan za 860 miliona evra (sa 5,6 na 6,5 mlrd. evra), odnosno za čak 15,3%. S obzirom na to da u Srbiji ima oko 2,57 miliona domaćinstava, proizilazi da se lane svaka porodica u proseku zadužila za dodatnih 330 evra keša kojim se plaćaju osnovne tekuće potrebe. Tako su ukupna dugovanja prema bankama po jednom domaćinstvu narasla na oko 5.550 evra u proseku, od čega se 2.530 evra odnosi na gotovinske zajmove.
Opisani scenario je izvodljiv isključivo u uslovima kada se do „svežeg” novca lako dolazi. Čini se da bi pooštravanje mogućnosti i/ili uslova zaduživanja predstavljalo (pre)velik rizik i pretnju, te bi ugrozilo kako privredni rast, tako i otplatu postojećih dugova.
