Tradicija nalaže da se na dan Svetog Trifuna zalivaju stabla vinove loze i prvom rezidbom označi početak posla u „božanskoj bašti”. U suret ovom običaju pre desetak dana zaputili smo se u Aradac do vinograda i vinarije „Šomođi”.
– Rezidbu sam priveo kraju. To uvek uradim početkom godine i tokom višegodišnje prakse stekao sam pozitivna iskustva. Posao može da se obavi i u nepovoljnim vremenskim uslovima jer je čokot u fazi mirovanja – kaže Šandor Šomođi (70), jedan od najpoznatijih proizvođača vina u ovom delu Banata.
Ističe da je vinogradarstvo upoznao još kao mlad i da je mnogo naučio od svog dede. Svoju „vinsku priču” započeo je pre dvadesetak godina i sada ono što je naučio primenjuje na svom imanju kraj Aradca. Na početku je imao 300, a sada je u njegovom vinogradu, na površini od jednog hektara, 4.000 čokota. Godišnje proizvede oko 2.000 boca vrhunskog vina (kabernea, sovinjona, merloa, šardone)… Izgradio je i vinski podrum, kupio savremenu opremu, registrovao vinariju. Poseduje mašinu koja tokom godine od otpadnog lišća i granja pravi kompost. On služi kao prirodna prihrana vinograda. Postoji i sistem navodnjavanja po sistemu kap po kap.
– Po struci sam tehnolog, ali sam zagriženi vinar i enolog. Istrajavam u želji da u ovoj izuzetno osetljivoj i zahtevnoj proizvodnji postignem vrhunski kvalitet vina. Koristim porodično iskustvo, ali sam dosta putovao, čitao i stručno se usavršavao. Nije dovoljno samo zasaditi lozu. Treba se upoznati sa zemljištem, obezbediti navodnjavanje, kvalitetnu prihranu, zaštitu i u toku cele godine biti u vinogradu i vinariji. Ja po jednom čokotu postižem prinos od jednog kilograma kvalitetnog grožđa – naglašava naš sagovornik i dodaje da je sve veći broj onih koji se okreću ovoj zahtevoj proizvodnji.
Ponosan je što je pre petnaestak godina učestvovao u formiranju Udruženja vinara naše sredine. Članovi organizovano odlaze na sajmove gde promovišu svoje proizvode. Imaju priliku da ih predstave i u Zrenjaninu gde je pre jedne decenije pokrenut festival. Šomođi naglašava da su vinarije veliki turistički potencijal ovog dela Banata. Navodi da sve više gostiju dolazi u njegovu vinariju te da ljubitelji vrhunske kapljice prepoznaju kvalitet vina sa naših prostora.
– Posetioci se uglavnom informišu preko interneta i tako najavljuju dolazak. Ovdašnji turistički poslenici nisu tome posvetili dovoljno pažnje. Zapravo, u moju vinariju još uvek nije stigla nijedna organizovana turistička grupa. A to bi moglo da bude isplativo ne samo za nas vinare, nego i za sredinu u kojoj živimo i stvaramo. Ja na imanju nemam objekat restoranskog tipa, ali oni koji dođu mogu da uživaju u degustaciji vina – dodaje Šomođi.
Ukazuje da su hrastova burad dobro napunjena kvalitetnim vinima. Na policama u zidovima zapažamo stotine boca. Buteljke odatle kreću put kupaca koji su prepoznali kvalitet i ukus vina iz Banata. Jedna trećina prošlogodišnje proizvodnje završiće u Švacarskoj.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
PODSTICAJI IZ MAĐARSKE
Država izdvaja značajna sredstva za unapređenje vinogradarstva. Vinarija „Šomođi” do sada nije koristila te subvencije, ali jeste one iz Mađarske (dobijene po osnovu dvojnog državljanstva). Kako kaže vlasnik, u više navrata dobio je oko 20.000 hiljada evra nepovratnih sredstava preko Fonda „Prosperitatea” za kupovinu traktora i druge meganizacije.
PO HEKTARU 3O.OOO EVRA
Vinogradarstvo zahteva dosta ulaganja. Za organizovanu proizvodnju na jednom hektaru, za kupovinu zemljišta, sertifikovanog rasada, stubova, žice i ostalog valja uložiti oko 30.000 evra. Tek posle tri godine moguće je očekivati prvi rod grožđa. Kako kaže Šandor Šomođi, njegov vinograd rađa već petnaestak godina, a još uvek nije postignuta isplativost investicije.
