Dragoslav Ćulibrk (57) tog kišovitog martovskog popodneva tačno u 14.25 časova dočekao je na trećem koloseku putnički voz koji saobraća do Pančeva. Laganom vožnjom moćna „ruska dizelka” sa tri vagona i stotinak mesta za sedenje se na znak otpravnika na kratko zaustavila, a potom nastavila dalje. Bilo je samo sedam putnika!
– Posle četiri godine ponovo je uspostavljen železnički putnički saobraćaj na relaciji Zrenjanin – Pančevo. U toku dana ima dva odlaska i isto toliko povrataka. Na ovoj stanici retki su putnici. Ipak, ja sam posebno srećan što ih mogu dočekivati i ispraćati, jer sam nostalgično vezan za vozove od najranije mladosti – ovim rečima započinje priču Dragoslav Ćulibrk. Iza sebe ima gotovo 40 godina staža na železnici. Ljubav prema ovom pozivu potekla je od dede Nikole i oca Mladena koji su ceo radni vek proveli na pruzi.
– Zbog toga sam sa mojom sestrom bliznakinjom Snežanom i krenuo u srednju železničku školu u Subotici koju smo uspešno završili. Bili smo stipendisti tadašnjih Jugoslovenskih železnica. To su poslednje generacije koje su završile smer za otpravnike poslova. Na „Fabrici stanici” sam proveo najveći deo radnog veka. Poslednjih 14 godina obavljam dužnost otpravnika vozova – veli naš sagovornik. Podseća da su svi koloseci ove pruge pre nekoliko decenija bili zakrčeni putnicima i teretnim vagonima.
– Bilo je to veliko železničko čvorište. Opsluživalo ga je oko stotinu ljudi. Godinama se slika menjala, pa je danas ovde zaposleno nas četiri otpravnika i sedam skretničara. Istina, posla je manje, ali su pojedinačne obaveze daleko veće. Zaduženi smo za kompletno funkcionisanje. Dnevno imamo u smeni do desetak putničkih i teretnih vozova. Obaveze i odgovornost su izuzetno veliki – nastavlja kazivanje Dragoslav.
– Samo od zrenjaninske glavne stanice do naše pozicije potrebno je osigurati bezbednost na prelazima „Berbersko”, „Ečanska kolonija”, „Šećerana”, kao i na rampi na samoj stanici. Vozovođe imaju upozorenja da na takvim prelazima zastanu pošto automatske rampe nisu u funkciji – napominje Dragoslav. Dodaje da se posebno raduje najavljenoj modernizaciji brze pruge od Beograda do Zrenjanina, mada sumnja da će to dočekati do kraja radnog veka. Usput pokazuje i putnu železničku mapu Banata. Navodi da je deo pruge prema Novom Bečeju bolje iskorišćen, što se putničkog saobraćaja tiče.
– Ima određenih pomaka i u teretnom saobraćaju. Evo, na koloseku je desetak velikih vagon cisterni. Ima i drugogog tereta koji sve više kreće ovim putem jer je i ekonomičniji. Transportuje se u „Dijamant”, „Šinvoz”, „Almeks”. Oni imaju železničke šine do svojih pogona. Danas sam ispratio i jednu takvu kompoziciju teretnog voza dugu 530 metara – kaže Ćulibrk. Saznajemo da u „Linglongu” rade na gradnji sopstveenog koloseka.
– Kada bude više tereta, nadam se stići će i putnici – ne gubi optimizam otpravnik Dragoslav . On u smeni radi po 12 časova i menja se sa koleginicama Vesnom, Gordanom i Oliverom. Posebno hvali svog saradnika, skretničara Dejana Drljaču.
Uz ispraćaj voza iz „Fabrike stanice”, koju su Infrastrukture železnice Srbije prošle godine renovirale, Dragoslavu je pogled na trenutak odlutao u pravcu čije šine vode ka njegovoj rodnoj Sutjesci iz koje već dvadesetak godina vozovi više ne stižu…
Tekst i foto: Nikola Božović
ZNAK ZAHVALNOSTI CRVENOARMEJCIMA
Pre 80 godina tadašnji železnički radnici petrovgradske Fabrike stanice podigli su spomen-obeležje za četiri borca Crvene armije koji su ovde položili život u borbi sa okupatorskim snagama. Monument i danas prkosi vremenu, neposredno uz prvi kolosek na stanici. Dugo godiina su svečanosti prisustvovali predstavnici ruske ambasade. U poslednje vreme je to zamrlo i pored želje da se sećanje na ove hrabre ljude obnovi.
UMESTO TELEFONA RADIJSKA VEZA
Da je zub vremena učinio svoje, može se videti na prilazima ovoj železničkoj saobraćajnici. Nema nekadašnjeg magacinskog prostora niti hangara, koloseci su u korovu, a o cveću i staničnim žardinjerama da ne govorimo… Takođe, primećujemo da prilikom komunikacije otpravnik vozova više ne koristi stari način i čuveni induktorski telefon. Zamenila ga je stalna radijska baza koja je brza, jednostavnija i efikasnija.
