Zaposlenih sve više – u kompanijama ili „preko grane”
Na području Srednjobanatskog okruga, prema statističkim podacima za kraj 2019. godine, na evidenciji je bilo 10.177 lica koja su tražila zaposlenje, od toga je polovina u Zrenjaninu
Na području Srednjobanatskog okruga, prema statističkim podacima za kraj 2019. godine, na evidenciji je bilo 10.177 lica koja su tražila zaposlenje, od toga je polovina u Zrenjaninu
Svojevremeno, kada se govorilo o životnom standardu, statistički podaci su upoređivani sa – sarmom: neko jede meso, a neko samo kupus. Tako, nekako, tumače se i podaci o broju nezaposlenih – ko ima posao, ko ga nema…
Koja god da se metodologija u iskazivanju podataka koristi, očigledno je da je broj nezaposlenih u Srbiji, a samim tim u u srednjem Banatu, sada manji u odnosu na prethodne godine. Međutim, podatke uvek treba primiti sa rezervom, jer nedostaju oni koliko je smanjen broj stanovnika, a koliko se povećao broj onih koji odlaze u inostranstvo i, naravno, koliko je to uticalo na sadašnju sliku na domaćem tržištu rada.
NEZAPOSLENOST PO OPŠTINAMA
Na području Srednjobanatskog okruga, prema statističkim podacima za kraj 2019. godine, na evidenciji je bilo 10.177 lica koja su tražila zaposlenje, od toga je polovina u Zrenjaninu (4.963). Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Filijale u Zrenjaninu, broj nezaposlenih je u 2018. godini bio 10.602 (u Zrenjaninu 4.806), a na kraju 2017. posao je tražilo 13.137 u okrugu (6.052).
– Nezaposlenih u Žitištu je 1.370, u Novoj Crnji 1.188, u Novom Bečeju 1.290, a u Sečnju 1.366. Primera radi, krajem 2017. godine u okrugu je bilo 13.137 nezaposlenih, od toga u Zrenjaninu 6.052. Stopa nezaposlenosti je sa 21 u 2014. pala na 9,5 posto u 2018. godini – istakla je načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga Snežana Vučurević na nedavnoj konferenciji za medije održanoj u gradskoj kući i ocenila da protekli period karakteriše investicioni i privredni napredak ovog dela Banata. Pri tome, kako je rekla, Grad Zrenjanin je pokretač razvoja, sa snažnim privrednim zamahom, uz otvaranje industrijskih zona i dolazak investitora, domaćih i inostranih.
NAJVIŠE ZAPOSLENIH U PROLEĆE
Među nezaposlenima najviše ima nekvalifikovanih radnika – 4.754, a zatim lica sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme – 4.079. Na evideniji nezaposlenih je i 422 osobe sa završenom višom školom ili trogodišnjim visokim obrazovanjem. Na posao čeka i 716 lica sa završenim fakultetom.
Lane je broj nezaposlenih varirao u gradu od 4.200 do 4.900. Poslodavci su iskazali potrebu za blizu 2.500 radnika, najviše na novootvorenim radnim mestima. Najviše zaposlenih – 800, bilo je u martu i aprilu.
– Prošlogodišnji rezultati rada ne bi bili toliko dobri da nismo imali saradnju sa svim opštinama u srednjem Banatu. Ono što karakteriše 2019. godinu jeste pad nezaposlenosti u svim opštinama Srednjobanatskog okruga. Najviše u opštinama Žitište i Novi Bečej. Tokom prošle godine imali smo tri izvora finaniranja za mere aktivne politike zapošljavanja – republički, pokrajinski i lokalni nivo.
Sve lokalne samouprave su nas podržale prilikom promovisanja aktivnih mera zapošljavanja. To je dalo izuzetno dobar rezultat jer se pojavilo više od 70 novih poslodavaca koji su koristili te mere – kaže mr Tatjana Mijatović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Zrenjanin.
– Godinama unazad nezaposleni se daleko više angažuju na određeno vreme ili po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, nego što je to stalni radni odnos. Inače, sa evidencije je zaposleno 4.773 radnika bez posla.
GRAD ZA STRUČNU PRAKSU
Konferenciji je prisustvovao i pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić. On govorio da bi trebalo doneti mere koje bi trebalo da doprinesu da mladi ne odlaze. U protekle četiri godine, u Zrenjaninu je otvoreno više od 5.000 radnih mesta, a još oko 2-3 hiljade se očekuje zahvaljujući investicijama koje su potpisane i čija je realizacija u toku.
– Trenutno je u izgradnji 500 novih stanova koji se unapred prodaju. To je dobar pokazatelj da su i plate i kreditna sposobnost naših sugrađana veći. Grad je izdvojio oko 8,1 milion za program stučne prakse koja će se sprovoditi ove godine. To nam je jako bitno jer na taj način mlade zadržavamo i u svojim porodicama ovde u gradu i na selima. Značajno za opstanak sela jeste i to što poslodavci obezbeđuju prevoz za svoje radnike. Tu je na prvom mestu „Drekslmajer” koji omogućuje i drugim opštinama da ljudi rade, a da žive u svojim kućama – smatra Radišić i dodaje da su velika očekivanja i od kineske kompanije „Linlong”, koja bi trebalo da zaposli 2.000 radnika.
Poseban značaj, kako tvrdi Radišić, imaće izgradnja najavljenog puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
– Za okrug i ceo Banat izgradnja auto-puta će omogućiti da, možda, radnici iz drugih delova Srbije dolaze i rade ovde. Kao i da mladi koji nemaju odgovarajuće zaposlenje ovde u gradu odlaze i rade i u Novom Sadu i u Beogradu. Ali da ovde žive i zasnivaju svoje porodice – naglasio je on.
„MRKŠIĆEVI SALAŠI”, „VAN DRUNEN”, „PREMIJUM ČIKEN”…
U odnosu na decembar 2018. godine broj lica koja su na evidenciji NSZ u Žitištu, pao je za 200, a zaposleno je 176.
– U našem prošlogodišnjem budžetu, opredelili smo 10 miliona za zapošljavanje, 8,1 milion je iskorišćen, 4,2 miliona dinara sredstva opštine, a NSZ-a i 3,9 miliona iz sredstava lokalne samouprave. Mimo tih sredstava iz budžeta opštine Žitište opredelili smo još 3,7 miliona dinara za nova zapošljavanja, javne radove i stručnu praksu. Očekivali smo da će biti veće interesovanje za stručnu praksu. To bi značilo da se na teritoriji naše opštine nalazi veći broj mladih koji traže utočište i uhlebljenje u svojoj sredini. Moguće je da će se taj broj ove godine povećati – ističe Mitar Vučurević, predsednik Opštine Žitište.
Proširenjem kapaciteta postojećih kompanija smanjiće se broj nezaposlenih, tvrdi Vučurević, a dobre vesti stižu iz preduzeća koja već posluju.
– Pojedine kompanije su povećale proizvodne kapacitete, što će biti jedan motiv za sve one koji žele da ostanu. Svi koji funkcionišu kao privrednici na teritoriji opštine Žitište su se pomakli, da tako kažem, sa neke tačke niskih ličnih dohodaka. „Mrkšićevi salaši” su u prošloj godini imali prosek oko 90.000 dinara bruto ličnog dohotka. Podelite to sa 1,63 i dobićete neto zaradu – objasnio je Vučurević.
Vučurević je rekao da „Mrkšićevi salaši” imaju oko 300 zaposlenih, „Vandrunen” oko 70, „Premium čiken” blizu 300, „Lajt plastik” 30-ak radnika. U Česteregu radi kompanija sa 150 zaposlenih, zemljoradničke zadruge kako – tako funkcionišu. Najbolji primer transformacije zemljoradničkih zadruga iz ratarstva su „Mrkšićevi salaši”, koji su zaokružili proizvodni proces. Najugroženije mesto od svih mesta u opštini je možda Međa, u kojoj nema proizvodnih pogona. Tamo jedino „Persu” u svojim marketima zapošljava – dodao je prvi čovek opštine Žitište.
Jedna od značajnijih mera jeste ulaganje u samozapošljavanje. Tako je, uz podršku sredstava za ove namene, pre dve godine Melinda Sudarski otvorila frizerski salon, a Veselin Vaščić automehaničarsku radionicu. Oni su na ovaj način razvili sopstveni posao. To je posebno bilo važno Veselinu koji je u firmi bio tehnološki višak i tako se našao na evidenciji nezaposlenih.
SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA
– Imali smo sajmove zapošljavanja, prezentacije javnih poziva i niz drugih aktivnosti. Održana su dva sajma, u Zrenjaninu i Žitištu. Zahvaljujući njima posao je dobilo 379 nezaposlenih lica. U program stručne prakse prošle godine je uključeno 62 lica iz Zrenjanina, dok je u programu pripravnika njih petoro. Za sticanje praktičnih znanja opredeljeno je 13 lica. U prošloj godini, bilo je više od 70 novih poslodavaca koji su koristili aktivne mere zapošljavanja. Samo u Zrenjaninu prošle godine bilo je prijavljeno 2.500 slobodnih radnih mesta – naglasila je mr Mijatović.
Program za samozapošljavanje iskoristila su njih 44, a realizovano je i 16 javnih radova sa 64 nezaposlena.
ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM
Na evidenciji zrenjaninske Filijale ima 611 osoba sa invaliditetom (OSI), od toga je žena 219. Prema Zakonu o njihovoj profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju, bilo je 219 zahteva za procenu radne sposobnosti, a 10 poslodavaca je počelo da koristi subvencije, pa je u radni odnos na neodređeno vreme primljeno njih 11.
LOKALNI AKCIONI PLANOVI U SEČNJU
Krajem prošle godine broj nezaposlenih u opštini Sečanj bio je 1.366, a u istom periodu 2018 – 1.587, što je smanjenje za 14,2 odsto. Pružena je podrška organizovanju javnih poziva NSZ.
– Analizom starosne strukture nezaposlenih, najviše ih je od 45 do 64 godine, odnosno njih 688, ili polovina od ukupnog broja nezaposlenih – naglasila je Ljiljana Kitić, zamenica predsednika Opštine Sečanj. – Mladih do 30 godina ima 233, odnosno 20,42 odsto. Ostali nezaposleni su od 34 do 44 godine i poslodavci se češće operedeljuju za ovu kategoriju nezaposlenih. Razlozi za smanjenje nezaposlenosti su i zbog odlaska u gradske centre i inostranstvo – rekla je Kitić i podsetila na podatak da je blizu 51 odsto od ukupno prijavljenih bez škole ili sa završenim osnovnim obrazovanjem.
Značajnije povećanje zaposlenosti bilo je u pogonu indijske kompanije „Tafe” u Jarkovcu, „Adler” u Sečnju. Utvrđeni su i ciljevi i prioriteti Lokalnog akcionog plana u ovoj godini, kao i mere i programi aktivne politike zapošljavanja.
I U NOVOM BEČEJU MANjE NEZAPOSLENIH
Novi Bečej beleži manje nezaposlenih: lane je, u odnosu na 2018. godinu, bilo 325 radnika manje. Izdvojena su sredstva za programe i mere aktivne politike zapošljavanja – 7,3 miliona dinara, a učešće lokalne zajednice je više od 3,7 miliona dinara. Na tri javna rada (šest miliona dinara), zaposleno je 40 lica, subvencije za samozapošljavanje bile su 420.000, za teže zapošljive na novootvorenim mestima 880.000 dinara…
NOVA CRNJA ULAŽE U TEKSTILNE POGONE
Broj nezaposlenih u Opštini Nova Crnja je sa 1.426 lica u 2018, smanjen na 1.188 prošle godine. Opština je Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja opredelila 2,4 miliona dinara.
– Subvencije za teže zapošljiva lica na novootvorenim radnim mestima je milion dinara. Petoro poslodavaca je podnelo zahteve za šest, a zaključeno je pet ugovora – rekao je Vladimir Brakus, predsednik novocrnjanske opštine. – Program stručne prakse podržan je sa 1,4 miliona dinara, zaključeno je sedam ugovora u iznosu od 1,2 miliona dinara.
Brakus je istakao da je opština podržala otvaranje tekstilnog pogona u Aleksandrovu, gde su zaposlene žene, kao i drugih firmi koje bi trebalo da zapošljavaju radnike. On je rekao da nije bilo zainteresovanih za javne radove.
