Bolest slinavka i šap početkom godine pojavila se na farmama goveda u Mađarskoj, Slovačkoj i Nemačkoj. U cilju prevencije Ministarstvo poljoprivrede naredilo je pojačanu kontrolu životinja, hrane za njih i stočnih proizvoda iz ovih zemalja. Na farmama su uvedene stroge biosigurnosne mere, a obavezno je i prijavljivanje svih sumnjivih slučajeva veterinarskim službama, ističu iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Nadležni apeluju na sve aktere u sektoru stočarstva da pokažu maksimalnu odgovornost i da se pridržavaju mera kako bi sprečili potencijalni unos bolesti u Srbiju.
– Stočari su dužni da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja. U slučaju simptoma poput plikova na ustima, papcima ili vimenu, otežanog kretanja i obilne pljuvačke hitno obavestiti nadležnog veterinara. On je u obavezi da reaguje bez odlaganja – ističu iz Ministarstva poljoprivrede.
SAVESNO DELOVANJE
Do sredine maja Veterinarska služba srednjeg Banata nije postavila nijednu sumnju na slinavku i šap. U okviru vanredne inspekcijske kontrole i nadzora, iz prometa je povučeno i neškodljivo uništeno 66,8 kilograma (kg) proizvoda od mesa, 180 metara svežih svinjskih creva i 60,18 kg proizvoda od mleka sa deklaracijama na mađarskom jeziku, kao i 9,48 kg mesa i proizvoda od mesa bez deklaracija.
Đorđe Janku, epizootiolog iz zrenjaninskog Veterinarskog specijalističkog instituta, kaže da je poslednji slučaj u Mađarskoj zabeležen 17. aprila. Tamo je na šest farmi izvršen stemping aut (ubijanje celog stada). Nakon toga urađen je monitoring prisustva slinavke i šapa kod divljih životinja koji je bio negativan.
– To znači da virus nije otišao sa farmi. Urađene su početna i završna dezinfekcija. Ukoliko ne bude novih slučajeva, očekuje se da će do kraja maja biti proglašen prestanak zarazne bolesti u Mađarskoj – kaže Janku.
OTPORAN I LAKO SE PRENOSI
Naš sagovornik objašnjava da slinavku i šap karakteriše izuzetna zaraznost i brzo širenje. Javlja se kod papkara, a od domaćih životinja najčešće oboljevaju goveda, ovce, koze i svinje.
– U pitanju je bolest koja se nalazi na prvoj poziciji Međunarodnog evropskog centra za suzbijanje zaraznih bolesti. Vrlo brzo se širi na sve životinje u stadu, a često se dešava i da uginu. One koje prežive ostaju doživotne kliconoše. Zbog toga i jeste propis da se, kada se pojavi bolest, radi metoda stemping aut, odnosno ubijanje celog stada – objašnjava Janku.
Epizootiolog kaže da se bolest manifestuje stvaranjem plikova po sluzokoži usne duplje i nosnog ogledala, zatim obilnom salivacijom, gubitkom apetita, visokom temperaturom, pojavom neveselosti i malaksalosti.
– Slinavka i šap se može širiti direktnim kontaktom između životinja. Virus je veoma otporan i lako se prenosi na velike udaljenosti delovanjem čoveka (putem alata, opreme, stočne hrane, vozila, obuće, odeće). Iz tog razloga, nakon pojave bolesti moraju se sprovesti sve biosigurnosne mere kako bi se sprečilo širenje. To znači obaveznu upotrebu jednokratne zaštitne opreme koja se po završetku posla spaljuje na licu mesta. Takođe, obavezna je dezinfekcija dvopostotnom masnom sodom, virkonom i limunskom kiselinom koja se koristi samo za pranje ruku i lica – ističe Janku.
Naš sagovornik objašnjava da slinavka i šap kod ljudi izaziva blage oblike bolesti koji se lako prebolevaju. Sa druge strane, desetkuje stočni fond i veoma utiče na ekonomiju jedne zemlje.
J. Šormaz
EGZOTIKA SVE POZNATIJA
Đorđe Janku objašnjava da slinavka i šap nisu zarazne bolesti koje su karakteristične za naše područje. Poslednji slučaj u srednjem Banatu zabeležen je 1968. godine, a u Srbiji 1996. na Kosovu i Metohiji.
– Poboljšanjem tehnologije i mogućstva transporta olakšan je prenos virusa. Evidentno je i da klimatske promene utiču na pojavu bolesti koje nisu tipične za naše područje. Poslednjih deset godina beležimo boginje kod ovaca i koza, kao i afričku kugu svinja. Virusi su počeli uspešno da se razmnožavaju i kod nas. Očekujemo da se javi i groznica Doline Rifta i druge egzotične bolesti – kaže Janku.
INFORMISANOST JE KLJUČNA
U cilju pravovremene reakcije i sprečavanja nastanka i širenja slinavke i šapa uspostavljena je SOS linija u okviru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Građani mogu da se informišu o bolestima, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu na telefon 011/311-7100.
