Na samom kraju prilično dugačke ulice Hunjadi Janoša u Mužlji pažnju privlači desetak objekata koji podsećaju na plastenike. Da smo stigli na pravu adresu potvrđuje i pomalo izbledela tabla na kojoj piše da se na tom prostoru 365 dana u godini proizvode šampinjoni. Dočekao nas je Željko Šesta (56), jedan od najvećih proizvođača pečuraka u Vojvodini. Uz pomoć porodice, uspeo je da prebrodi brojna životna i poslovna iskušenja.
– Pre 30 godina među hiljadama porodica koje je „Oluja” oterala iz Petrinje, našla se i moja. Roditelji su se opredelili da se nastanimo u Zrenjaninu. Izgradili smo kuću u ulici Dositeja Obradovića, ali smo razmišljali od čega ćemo dalje živeti. Opredelili smo se za proizvodnju šampinjona. Najpre je to bilo u kućnim uslovima, u podrumskim prostorijama. Brzo smo uvideli da je posao isplativ. U Mužlji smo kupili 2,5 hektara zemlje i započeli ozbiljnu proizvodnju – kaže Šesta.
Pojašnjava da je izgradio 14 objekata sa svim potrebnim uslovima za uzgoj. Kaže da je svaki zarađeni dinar ulagao u modernizaciju i širenje posla. Sada beleži godišnju proizvodnju od oko 200 tona. U proseku zapošpljava desetak radnika. U sve poslove porodičnog gazdinstva uključeni su supruga Gordana, sin Miloš i kćerka Tamara. Sada isključivo proizvode bele šampinjone u strogo kontrolisanim mikro-klimatskim uslovima gde su temperatura, vlaga i kiseonik na optimalnom nivou. Sa plasmanom nema problema. Sarađuje sa velikim trgovinskim lancima kao što je, na primer, „Gomeks”.
– Pre deset ili petnaest godina računica je bila – na dinar ulaganja dolazi i dinar zarade. Danas je to deset puta manje. Poskupeli su električna energija i radna snaga, a cena šampinjona se dugo nije menjala. To me je nateralo da razmišljam čime bismo još mogli da se bavimo. Uočio sam da ima dosta pašnjaka koji nisu dovoljno iskorišćeni. Pre pet godina počeo sam uzgoj škotskog angus govečeta po sistemu „krava tele”, a danas imam oko 100 grla. Uz manju famu u Mužljanskim ritovima, pripalo mi je i oko 150 hektara državnog pašnjaka.
– Država podstiče ovu proizvodnju sa 55.000 dinara po svakom teletu. Problem je što isplata stiže dva puta godišnje. Zato sam prošle godine odlučio da nabavim i muzne krave. Upravo su na moju farmu stigle 32 steone junice iz Čehoslovačke. Investicija je oko 60.000 evra. Za to ulaganje nisam koristio bilo kakve podsticaje – ističe naš sagovornik.
Kako kaže, o eventualnim investicijama vezanim za preradu mleka ili mesa, odlučiće mlađi deo porodice. Sve zavisi od njihovih planova i interesovanja. Željko Šesta hitro i sa mnogo elana odlazi do objekata u kojima proizvodi šampinjone ili uzgaja goveda. U poslu ga ne ometa ni to što je pre 33 godine, kada je na na hrvatskom ratištu nagazio na minu, ostao bez potkolenice leve noge. Naglašava da može da radi sve poslove i da je stalno u pokretu, te da ga invaliditet jedino sprečava da podiže teret.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
SUBVENCIJA ZA TRAKTOR
Sva ulaganja porodica Šesta realizovala je iz sopstvenih sredstava. Izuzetak je traktor snage 110 KS. Njegova vrednost je oko 70.000, od kojih je bespovratno iz IPARD fondova dobio oko 40.000 evra. Kada je reč o proizvodnji šampinjona, proizvođač iz Mužlje naglašava da za to do sada nije bilo podsticaja.
PRIZNAT STATUS INVALIDA
Šesta je dobio status invalida. To je jedan od razloga što je gazdinstvo registrovano na suprugu Gordanu. Ona je takođe poreklom iz Petrinje. Željkova tragedija nije ih razdvojila. Naprotiv, nastavili su zajednički život u novom zavičaju.
