Šta za normalnog čoveka znači vanredno stanje? Odgovor je veoma jednostavan, ništa. Pojedinac koji se ponaša u skladu sa standardima, neće menjati postupanje. Ruke će i dalje prati nakon što obavi malu i/ili veliku nuždu. Izbegavaće ljubakanje sa svakim kog sretne. Nastojaće da bude odgovoran, tj. da ne laže, ne krade…
Šta ćemo sa onim problematičnim jedinkama? Danas ih ima na pretek. Da li će oni preko noći postati savesni pojedinci? Čisto sumnjam! Na njih nove okolnosti uopšte neće delovati pedagoški. Štaviše, osećaće se još bahatije, jer im je „brat ovaj ili onaj“ na poziciji, pa mogu i dalje da šire bezobrazluk.
Dokle će to tako trajati? Do kada će Zrenjanin biti žrtva loših đaka? Deluje kao da živimo u horor filmu, pa nam se pred očima smenjuju različite katastrofe čiji smo mi sami akteri. Ne želim da verujem da neko u vreme vanrednog stanja testira nešto što se u mirnodopskim uslovima predstavlja kao tzv. fabrika vode. Sumnjam da nema većeg kriminala u gradu od onog koji nastaje na pijaci (rezani duvan i sl.).
Samoizolacija je odlična prilika za većinu građana da se suoče sa sobom. To je blagotvorno! Međutim, šta ćemo sa onima koji su bez svesti i savesti. Ko će njima pomoći? Vanredno stanje im nije od koristi, jer mnogi od njih i danas obavljaju odgovorne pozicije. Ko će im oduzeti imunitet i zaštiti nas od njih, a njima samima pomoći da nađu svoju put, tamo negde iza duge?…
