Šesta je godina otkako se Zlatoje Ankić nalazi na čelu Osnovnog suda u Zrenjaninu, od pre nekoliko meseci na mestu vršioca funkcije predsednika Suda, dok novi rukovodilac ne bude izabran. Sa zadovoljstvom se osvrće na svoj mandat, ističući da je za to vreme Osnovni sud po rezultatima rada postao jedan od najboljih u zemlji. Godišnji izveštaj Vrhovnog kasacionog suda iz 2018. godine pokazuje da je zrenjaninski Sud imao najmanje ukinutih odluka u poređenju sa drugim osnovnim sudovima, u svim materijama. Kako ističe naš sagovornik, zasluge za to pripadaju, pre svega, zaposlenima koji posvećeno rade, iako su opterećeni manjkom kadra.
Zlatoje Ankić je rođen u Sakulama, a srednju školu je pohađao u Zrenjaninu i Pančevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1994. godine. Bio je rukovodilac Izvršnog odeljenja Opštinskog suda, kasnije Osnovnog suda u Zrenjaninu. Dva puta je bio zamenik predsednika suda, a na funkciju predsednika Osnovnog suda stupio je 27. novembra 2014. godine.
Šta su proteklih godina za Vas, kao predsednika Suda, bili najveći izazovi, a šta je to na šta ste najviše ponosni?
– Priliku da budem na ovoj poziciji shvatio sam kao lični i profesionalni iskorak i mogućnost da doprinesem boljim rezultatima i boljoj organizaciji rada Suda. Najveći izazov za mene bio je da dokažem da sam vredan ukazanog poverenja i da mogu da sprovedem u delo svoj program rada na kojem sam dugo radio. Najviše sam ponosan na to što sam uspeo da sprovedem taj program, uz bezrezervnu podršku saradnika. Jedno od najznačajnijih priznanja za moj rad jeste nagrada „Kapetan Miša Anastasijević”, koja mi je dodeljena 2015. godine za unapređenje sudstva. Takođe, Osnovni sud se nalazi među najboljim sudovima u zemlji po rezultatima rada – koeficijent ažurnosti Suda sve je manji od 2014. godine. Tokom 2019. godine ažurnost suda je bila 2,05 odsto, kvalitet rada 99,08 odsto, ukupno je bilo 35.422 predmeta u radu, od čega je 30.401 predmet rešen.
Osnovni sud je do sada, u saradnji sa Ministarstvom pravde i nevladinim organizacijama, organizovao mnogobrojne okrugle stolove i razgovore o važnim temama (rad javnih izvršitelja, postupak uzubunjivanja, proces medijacija). U čemu je značaj ovakvih skupova i šta Vas je podstaklo da se angažujete u njihovoj organizaciji?
– Smatrao sam da je to jedan od najboljih načina da kao predsednik suda doprinesem kvalitetnoj i konstantnoj edukaciji sudija i ostalih zaposlenih. Na takvim skupovima mogli smo da čujemo kako postupaju drugi sudovi, ali smo isto tako prenosili svoju dobru praksu koju su potom drugi usvajali. Čelne pravne institucije birale su nas za domaćina susreta jer smo imali vrhunske rezultate rada. Najviše sam ponosan na to što je u Osnovnom sudu 2017. godine održana Rasprava o prednacrtu Građanskog zakonika. Takođe smo pokazali da smo veoma inovativan sud – među prvima smo u junu 2017. počeli da primenjujemo formulu za vrednovanje predmeta po težini, što se računa putem algoritma u okviru posebne aplikacije. Mogao bih da nabrajam još mnoge projekte u kojima smo učestvovali, ali ono što je važno jeste da sam pokušao, a mislim i uspeo, da sud iz naše sredine učinim centrom mnogih zbivanja. Na ovaj način čuje se glas naših zaposlenih, a sa druge strane i građani imaju priliku da budu bliže upoznati sa radom Suda. Zbog toga organizujemo i Otvorena vrata za srednjoškolce, a i imamo sajt sa svim korisnim informacijama.
Ovakve aktivnosti jesu jedan od načina da predstavnici pravosuđa govore o pitanjima značajnim za struku u javnosti. Trebaju li što se toga tiče više da učestvuju u javnom životu?
– Naravno da treba, po mom mišljenju čak bi i morali da učestvuju jer su predstavnici pravosuđa ti koji zakone sprovode u delo i koji bi najviše mogli ukazati na to kako određeni pravni institut treba zakonski uokviriti da bi što bolje funkcionisao u praksi. Okrugli stolovi i javne rasprave jedan su od načina da se relativno novi instituti odomaće i kod građana. Zato sam insistirao na tome da budemo učesnici okruglog stola na temu uzbunjivača, koji je značajan za razvoj svesti pojedinca da ima prava da uživa zaštitu države.
Šta su najveći problemi našeg pravosuđa?
– Smatram da su to pre svega nedostatak sudskog osoblja, pripravnika i sudija, a zatim i tehnička opremljenost sudova. Konkretno, probleme stvara Uredba o zabrani zapošljavanja. Takođe, prema odluci Ministarstva pravde, zrenjaninskom Osnovnom sudu pripalo je samo jedno sistematizovano mesto za sudijskog pripravnika, što je nedovoljno. Nekada je radilo 10 sudija pripravnika, uz još sedam koji su mogli biti angažovani na određeno.
U osnovnom sudu trenutno radi 20 sudija, a pet nedostaje, tako da smo zahtev radi popune mesta uputili Visokom savetu sudstva. Ostali zaposleni su opterećeni, ali zaista rade besprekorno. Za dobro funkcionisanje Suda možda je zaslužna i „generacijska veza” zaposlenih, koji u proseku imaju oko 50 godina, što jeste doba kada čovek može pružiti maksimum u svom radu.
ULAGANjE U OPREMU
V.f. predsednika Osnovnog suda ističe da je u proteklih šest godina obnovljen i prostor ove ustanove. – Posle dosta godina, okrečili smo veliki deo prostorija suda – više od 5.000 metara kvadratnih. Skoro sve prostorije danas su klimatizovane, a 2014. godine klime su imale uglavnom samo pisarnice. Dostavljači su dobili nove bicikle i kabanice – a reč je o veoma važnoj karici u lancu sudskog postupka jer se bez uspešne dostave ne može održati ročište. Osim toga, sve prostorije dobile su savremenu LED rasvetu – navodi Zlatoje Ankić.
