Veliki breg Leotar koji se diže iznad mog rodnog grada, kao modro platno između neba i zemlje, nosi ilirsko ime „elefterija”, što znači sloboda. Sa njega se vidi, na vedrom danu, preko mora koje je u blizini, obala Italije. Taj veliki vidokrug nije bio bez uticaja na moj zavičaj i njegove ljude – ovim rečima opisivao je veliki pisac i diplomata Jovan Dučić svoje milo Trebinje, biser Hercegovine i po mnogima najlepši grad u Republici Srpskoj.
Prestonica drevne Travunije na hladnoj i pitomoj Trebišnjici nedavno je obeležila svoju slavu – Preobraženje Gospodnje. Tim povodom Trebinje je posetila, od 17. do 20. avgusta, delegacija iz Zrenjanina. U njoj su, pored članova Udruženja Hercegovaca, na čelu sa Milanom Bjelogrlićem, bili i brojni poštovaoci i potomci doseljenika iz Hercegovine u Banat.
JEDAN SMO ROD
– Decenije su iza nas, a redovno se odazivamo pozivu. Svečano i kako dolikuje obeležavamo ovaj važan dan. Svaki put, mi iz Udruženja priredimo prigodan kulturno-umetnički program. I ove godine, u prelepom ambijentu Muzeja Hercegovine, preneli smo bratskom Trebinju i Hercegovini topao i srdačan zagrljaj i pozdrave iz Banata. Pod devizom „Jedan smo rod” (gens una sumus) upriličili smo jedinstveni „Muzičko poetski kolaž” – rekao je Milan Bjelogrlić.
Predsednik banatskih Hercegovaca je gradonačelniku Mirku Ćuriću uručio probrane naslove, kao i umetničku sliku „Banacka ulica” autora Mihaila Kulačića. Tom prilikom Bjelogrlić je naglasio da za Banaćene dolasci u Trebinje nisu samo turizam, zabava i estrada.
– Za one note prijatnih i nezaboravnih utisaka zasluge nose domaćini što u bliskim susretima emituju impulse i frekvencije istinske identitetske i kulturne povezanosti – dodao je naš sagovornik.
Utiske je prenela i Milica Dosković, vokalna solistkinja i članica hora Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Našoj sugrađanki nije prvi put da boravi u gradu podno Leotara. Svojim moćnim glasom nikoga nije ostavila ravnodušnim. Posebno joj je draga litija, koja je i ove godine prošla trebinjskim ulicama, kao i veličanstven trenutak donošenja moštiju Svete Ane, majke Svetog Vasilija Ostroškog.
RED PESME, RED STIHOVA
– Na dan Preobraženja napojili smo se nebeskom i tavorskom svetlošću. Osetili smo nesvakidašnju toplinu, ljubav i gostoprimstvo. Grad je bio prepun ljudi. Došli su iz raznih krajeva, zemalja, pa i preko okeana. Drago mi je da sam imala priliku da koncertom uveličam ovu svetkovinu. Odabrala sam uglavnom autorsku muziku.
Posebno iznenađenje za publiku bila je praizvedba pesme o monahinji Teodori, nekadašnjoj igumaniji manastira Duži kod Trebinja. Inspirisana knjigom Nede Gudelj, „Zagledana u stjenu”, pesnikinja Rada Janjušić napisala je stihove. Melodiju sam ja ispevala. Mnogi Trebinjanci su je poslušali sa suzama u očima – ispričala je Milica Dosković.
Svoj doprinos dao je i Perica Markov. Pročitao je nekoliko pesama iz zbirke „Banat”. Prema njegovim rečima, stvarao ih je 40 godina. Iz dečje perspektive govore o našem podneblju, mentalitetu i autorovom odrastanju u Farkaždinu.
– Moja želja je bila da Hercegovcima dočaram moj, ali i njihov Banat. Lepo su nas prihvatili i zajedno smo napravili veče za pamćenje – kazao je Markov.
DUH ZAVIČAJA
O druženju Zrenjaninaca i Trebinjaca govorio je istoričar Muzeja Hercegovine Petar Milošević. Kako je naveo, program koji naši sugrađani priređuju nije samo svečanost, već i prilika da se pokaže koliko su čvrste veze Hercegovaca u Banatu sa njihovim zavičajem.
– Ovakva okupljanja postala su važan deo kulturnog života. Podstiču zajedništvo, obnavljaju sećanja na korene i pružaju mladima priliku da se upoznaju sa običajima svojih predaka. Svake godine tradicija se zanavlja i dobija novi sadržaj, što je čini živim mostom između prošlosti i sadašnjosti. Na taj način Zrenjaninci, zajedno sa svojim gostima i prijateljima, ne samo da čuvaju uspomenu na zavičaj, već i prenose njegov duh u sadašnji život Banata – rekao je Milošević.
Miroslava Malbaški Foto: Fejsbuk Muzej Hercegovine
OBILAZAK ZNAMENITOSTI
Zrenjaninci su tokom boravka posetili manastir Tvrdoš. Nalazi se na 5 kilometara od Trebinja, a posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Podignut je na temeljima crkvice koja datira iz 4. veka. Značajan je po tome što je u prvoj polovini 16. veka bio najveći baštinik duhovnosti i kulture na slovenskom jugu. U njemu se jedno vreme podvizavao i sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac. Nije izostao ni obilazak brda Crkvine na kojem se nalazi manastir Blagoveštenja Presvete Bogorodice – Trebinjska Gračanica. Tu počiva knez pesnika Jovan Dučić, čija je poslednja želja bila da večni san sniva u svom zavičaju.
