Na prestižnoj regati na reci Čarls u Bostonu (Head Of The Charles Regatta) održanoj krajem oktobra prošle godine, koja okuplja i veslače akademce, na pobedničkom postolju drugu godinu zaredom našla se i Zrenjaninka Svetlana Ristin. Ona je bila deo ženskog četverca Tehnološkog univerziteta sa Floride (FIT) koji je, kao i godinu dana pre, doveslao do zlata.
Ovim trijumfom dvadesettrogodišnja sugrađanka započela je svoju poslednju veslačku godinu u Sjedinjenim Američkim Državama, istovremeno upisavši mastear studije biotehnologije.
U maju 2019. godine Svetlana Ristin je zabeležila istorijski uspeh za svoj univerzitet, osvojila je u osmercu drugo mesto na državnom prvenstvu SAD, a veslačice FIT-a tako su postale vicešampionke druge divizije američke Nacionalne studentske sportske asocijacije (NCAA II).
OD ČAMCA „SLONA” DO BALKANIJADE
Kao šesnaestogodišnjakinja prvi put je sela u čamac u VK „Zreneks 1995”, a trener joj je bio Veselin Vučićević.
– Pozvao me je da treniram jer je prepoznao da imam dobre predispozicije za ovaj sport. Najpre nisam bila zainteresovana, a onda sam ipak krenula, najviše zbog druženja u Klubu. Prvi put sam zaveslala u velikom drvenom čamcu koji smo zvali „slon”, jer skoro da nije mogao da se prevrne! Onda sam tražila da sednem u skif i veslam na reci. Nisam se bojala jer je uz mene bila Jovana Arsić. Ona nas je uvek „vukla”, zadajući nam da posle veslanja odemo na trčanje ili odradimo vežbice – priseća se Svetlana.
Brzo je napredavala – posle dve godine izborila je mesto u reprezentaciji, pa je osvojila treće mesto na Balkanijadi u četvercu.
Nastavila je da trenira i nakon što je upisala Farmaceutski fakultet u Beogradu. Međutim, bilo joj je veoma naporno jer je mnogo vremena gubila u prevozu – od Ade do Fakulteta, pa do stana, sve vreme noseći knjige i opremu za trening.
STUDENT SPORTISTA U AMERICI
– Jedan od razloga zašto sam odlučila da odem u Ameriku jeste što se tamo lakše usklađuju treninzi i studiranje. Nisam želela da budem prosečan student, a uvidela sam da u Srbiji ne mogu istovremeno sportu i učenju maksimalno da se posvetim. Ne volim da radim sa pola snage – iskrena je Svetlana Ristin.
Konkurisala je i primljena je na studije biohemije na Univerzitetu u Pensilvaniji. Posle godinu dana preselila se u topliju Floridu i brzo se navikla na život studentkinje-sportistkinje.
– Treninzi nam počinju ujutru u 6, a predavanja traju obično od 9 do 15 sati. Potom imamo još jedan trening, a ostatak dana koristimo za učenje. Subota po podne i nedelja su slobodni – kaže naša sagovornica i dodaje da raspored postaje još gušći na proleće kada počne većina takmičenja. Ponekad naiđu i periodi krize.
– Dešava se da nas zatrpaju fakultetske obaveze, a takođe stigne i nostalgija. Tada se držimo zajedno jer se dobro razumemo, ali i trener ima razumevanja, na primer, ako ne stignemo na trening, odradimo ga kasnije. Mada to ne sme da postane navika. Treneri su otvoreni i interakcija sa timom je mnogo opuštenija, što ne znači da ih mi manje poštujemo. Oni su nam poput roditelja. Često smo stroge prema sebi, pa nema potrebe da nas treneri teraju niti uslovljavaju – objašnjava mlada veslačica.
U Zrenjaninu je boravila prošlog leta, ali je trenirala u beogradskoj Crvenoj zvezdi, jer u nekadašnjem klubu „Zreneksu”, nažalost, nema adekvatne uslove za to.
NA TRENINGU SE PRELAZE GRANICE
Kako kaže Svetlana Ristin, njeno najlepše i najteže veslačko iskustvo do sada spojeno je u istom trenutku u finalnoj regati na prošlogodišnjem državnom prvenstvu SAD.
– Fizički i mentalno bilo je vrlo naporno, a onda je usledio najlepši momenat – prolazak kroz cilj i saznanje šta smo postigle. Ipak, kada dođe trka, spremne smo, jer smo kroz sve to prošle na treninzima. Tamo se prevazilazi fizički bol kada „peku” mišići. Treninzi i služe za to da se pređu granice. Kada tokom trke naiđe kriza, možeš da se izboriš sa njom jer će telo da istrpi, samo treba u glavi da se nateraš i kažeš sebi da je to prolazni trenutak – objašnjava veslačica.
