Ne zna se kome je teže po ovakvom tropskom danu, prodavcima ili kupcima koji moraju da porane da bi izbegli onaj najžešći toplotni udar oko 12 sati – ovim rečima nas dočekuje inženjer Slaviša Dobraš za svojom prepoznatljivom tezgom sa paprikama, paradajzom, tikvicama, rotkvicama. I dok uredno raspoređuje svoje proizvode, jednom rukom hvata se za flašu vode kako bi se bar donekle osvežio. Po koju kap „prsnuo” i na povrće.
– Najteže ovakvu toplotu podnosi paprika, ali i pojedine vrste paradajza. Jednostavno, ovo su potpuno izmenjeni klimatski uslovi u kojima sve „ključa” – dodaje Slaviša i već uveliko, u 7.30, opslužuje svoje potrošače. Tog 22. junskog subotnjeg dana živa u termometru je iz sata u sat rasla, da bi negde oko podne dostigla 38 stepeni.
– Poranili smo ovog jutra da bismo izbegli veliku toplotu. Prosto je neverovatno da već u ranim jutarnjim satima nije bilo mesta na parkingu. Očigledno, svi žele da obave što pre pijačnu nabavku. Na ovakvoj temeraturi za cene se mnogo i ne pita – veli Mirjana S, noseći dobro popunjeni zembilj sa namirnicama.
Na drugom kraju pijace srećemo Atilu Horvata, proizvođača iz Mihajlova. Nudi boraniju i druge povratske proizvode:
– Teško je u ovakvim uslovima raditi i imati stalno svežu robu na tezgama. Evo, ova boranija je ubrana sinoć. Ne može dugo da stoji na ovakvim vrelim danima. Zbog toga ima dosta artikala koji se ne prodaju ili odlaze ispod cene. Ovo su izuzetno teški dani za osetljivu povrtarsku proizvodnju – priča nam Atila.
Ponuda na tezgama je nešto bolja u odnosu na predhodne dane, a i cene su uravnotežene. Tako na primer, kilogram paradajza može se kupiti i za 80 dinara po kilogramu, koliko staje i kropir. Krastavci su 100, a kupus 50 dinara. U subotu je bila i nešto veća ponuda kajsija. Koštale su od 150 na veliko, do 200 dinara.
– Kupila sam 50 kilograma kajsija za pekmez. Cena je na nivou prošlogodišnje. Ima računice oko pekmeza u odnoosu na onu teglu iz prodavnice koju valja platiti 600 ili 700 dinara. Tu mi je i sin Ilija da mi pomogne. I on je poranio na pijacu. Dobre su te navike, a kod mnogih su zaboravljene – kaže Marija Ćurčić.
Jedini kutak gde se može udahnuti svežiji vazduh jeste sala za mlečne i mesne proivode. To je i najosetljiviji deo pijačnog prostora koji inspektori često kontrolišu.
– Strogo vodimo računa o higijeni. Ovakve visoke temperature mogu biti opasan generator za brojne neprijatnosti. Zbog toga sve artikle iz sala gde ih proizvodimo donosimo u ove rashladne vitrine zrenjaninske pijace. Bilo je nekoliko veterinarskih i drugih kontrola i nismo imali problema. Uostalom, za sve imamo i adekvatne dozvole o kontoli kvaliteta i ispravnosti sira, kajmaka i ostalih proizvoda – veli Ljubiša Vranac iz Žablja koji poslednje tri godine ima svoje prodajno mesto u mlečno-mesnoj sali pijace.
Već oko 10 časova na parkinzima je bilo dovoljno mesta, oko tezgi manje ljudi. Temperatura je dostizala svoj maksimum, a pijačni dan je trajao kraće nego obično. Svi su želeli što pre da ugrabe hladovinu i osveženje.
