U Zrenjaninu je od 5. do 9. juna održan Evropski turnir u ženskoj inkluzivnoj košarci. Okupio je brojne poklonike ovog sporta, kao i više od 100 učesnika. To je za volontere značilo pune ruke posla. Za njih su obaveze počele nekoliko dana ranije. Odlazili su po sudije, delegate, selekcije na aerodrom i dovodili ih u Hotel „Vojvodina”, gde su bili smešteni. Pripremali su teren, delili vodu i obroke, vodili računa o svakoj pojedinačnoj selekciji.
– Svako jutro su odlazili po takmičarke i dovodili ih u Kristalnu dvoranu. Usput su im ukazivali na lepote našeg grada, pričali o turističkim potencijalima, mestima za izlaske… Za vreme utakmica izvodili su ih na teren i bodrili. Tih nekoliko dana bili su kao jedna velika porodica – prokomentarisala je Desanka Kantar iz Dečjeg centra „Smajli”, koja je bila zadužena za volontere.
Bilo je angažovano njih 22: srednjoškolaca, studenata i dvoje svršenih osnovaca.
– Biti volonter, činiti nešto za drugoga u ime dobrote i filantropije, makar i na dan-dva, oplemenjuje dušu. To je privilegija koju može da ima svako od nas. Ne mislim samo na sport. Ako uvidite probleme u svojoj zajednici, voljni ste da doprinesete nekome. Pritom želite da unapredite svoje veštine, da upoznate ljude, čak i da putujete. Znajte da za sve to imate priliku kroz volontiranje – ukazala je Kantar.
DOBROČINSTVO KAO OSNOV AKTIVIZMA
– Ovo je bio jako lep povod da se upoznamo, družimo, pre svega, budemo humani. Doživela sam jedno lepo iskustvo, stekla mnogo novih prijatelja i uspomena. Iako je trajalo kratko, uživali smo u svakom trenutku. Većini nas ovo je prvi put da učestvujemo u ovakvoj vrsti projekta. Uz dobru organizaciju i dobro društvo sve je prošlo u najboljem redu – navela je jedna od volonterki Marija Zonjić, učenica Medicinske škole.
– Bez obzira na zdravstveni problem ili poteškoću, uz dovoljno posvećenosti, pažnje i želje mogu biti vrhunski sportisti. Oduševila nas je njihova pozitivna energija, upornost i druželjubivost, pa nam je rad sa njima predstavljao uživanje. Radujemo se nekoj novoj prilici da ih ponovo sretnemo. Ovo iskustvo nas uči da budemo ljudi i da ne osuđujemo osobe bez obzira na nečiji fizički izgled ili nedostatak – istakla je Marija Zonjić.
Mnogi su sebi postavili pitanje zašto da troše veliki deo svog slobodnog vremena, a da ništa ne dobiju zauzvrat. Pojedinci smatraju da je to gubljenje vremena.
– Međutim, ne razumeju da mi volontiramo zato što jednostavno želimo to. Ja zaista volim da pomažem i to radim kad god mogu. Mislim da kod nas ova vrsta aktivizma nije dovoljno cenjena. Međutim, bilo šta veće da se organizuje, ne može da prođe bez volontera. Drago mi je što sam u okviru ovog događaja bio sa prijateljima koji su došli samoinicijativno. Ponosan sam što smo u najlepšem svetlu predstavili kako naš grad, tako i ljude koji ovde žive – izjavio je Ilija Kantar, učenik Ekonomske škole.
Slično mišnjenje deli i Ilijina koleginica iz iste škole, Laura Molnar.
– Volontiranjem na ovom Evropskom turniru imala sam priliku da budem deo nečeg zaista posebnog. Entuzijazam učesnica, njihovih trenera i upornost zaposlenih, učinili su da nam ovo bude jedno lepo iskustvo koje ćemo dugo pamtiti – istakla je Laura Molnar. Ona je ovom prilikom imala zadatak da pruža informacije i čekira učesnike, za šta je bilo potrebno znanje engleskog jezika.
PRELEPO ISKUSTVO I DOŽIVLJAJ
– Volontiranje u okviru ovog takmičenja mi je donelo dosta pozitivnih utisaka i iskustva. Upoznao sam različite nacije i kulture. Bio sam volonter košarkaškog tima Litvanije. Stekao sam nova prijateljstva. Nadam se da će biti još ovakvih aktivnosti u kojima mogu da učestvujem i pomognem – rekao je Nemanja Vlatković, najmlađi volonter, budući srednjoškolac.
Slične utiske podelio je i Vanja Milivojev, učenik Zrenjaninske gimnazije.
– Prijavio sam se da pomažem na ovom turniru. Smatram da je neophodno da se svi osete podjednako vredno i uspešno. Volontiranje nije ono što inače radim, ali želeo sam da budem deo ove manifestacije – ukazao je Vanja Milivojev.
Zajedno sa devojkama koje imaju poteškoće, igrale su i one bez problema u razvoju. One su im bile podrška. Organizovale su akcije, igrale zajedno sa njima, asistirale im kako bi one mogle da daju koš.
– Košarku treniram već godinama. Bila sam učesnica na mnogim turnirima, ali ni jedan nije bio kao ovaj. Imala priliku da pomažem drugima da uživaju u sportu koji volim. Prelepo iskustvo – zaključila je Natalija Irižanin iz crnogorske reprezentacije.
