Biti poslušan, biti rob – to je naša svakodnevica. Gde je želja za slobodom? Kolika je cena našeg zla? Teško je zamisliti kuda nas ova civilizacija vodi. A taj put je po mnogo čemu put samouništenja i propasti! Da li možemo da se preobrazimo i dođemo do ljudskosti, naše prirode i istine, dobrote i humane kreativnosti?
Ova, ali i slična pitanja tema su ovogodišnjeg 17. Likovnog salona i konkursa „30×30”. Autor je mr Milutin Mićić, akademski slikar, a organizator Kulturni centar. Problemski zadatak sa kojim su se umetnici susreli nazvan je „Preobraženje čoveka – Isus je to uradio, možemo li i mi”? U Kulturnom centru je 8. decembra otvorena izložba u okviru koje su predstavljeni radovi i proglašeni najbolji autori.
EVOLUCIJA ZLA
Prijavilo se 246 umetnika iz Srbije, regiona i Evrope. Žiri koji čine Ana Stanar, istoričarka umetnosti, mr Vukašin Milović, vajar i mr Milutin Mićić odabrao je 183 dela i dodelio tri nagrade. Najbolji je Tomislav Todorović sa „Skulpturom u staklu”. Druga nagrada otišla je Mariji Poljak Petrović za „Polje maka”, a treća Danijeli Bogićević i „Tamnim kvadratima”.
Na otvaranju, publici su se obratili Goran Marinković, direktor Kulturnog centra i mr Milutin Mićić. Prema Mićićevim rečima, vremenski period u koji zajednički projekat zalazi, govori o kvalitetu i trajanju ove umetničke priče koja ne posustaje, već se kreće uzlaznom linijom. Naglasio je i da se sve više stvaralaca opredeljuje za skulpture, koje je teže uraditi, ali i poslati. Osvrnuo se i na problemski zadatak, koji se iz godine u godinu menja, a inspirisan je izazovima sa kojima sa čovek današnjice susreće.
– Nažalost, celokupna civilizacija i globalno i lokalno gledano ide evolucijom zla. Ona pobeđuje i mnogo toga lošeg činimo u ovom svetu. To nije dobro za ljudski rod i naše potomke. Možemo samo da se zapitamo kakvu ćemo planetu ostaviti onima koji posle nas dolaze. Naša obaveza je da savladamo tu evoluciju i pošaljemo poruku da smo, kao vrsta, stvoreni za nešto drugo. Naša misija je da budemo humani, saosećajni, da čuvamo svet oko sebe, a pre svega da činimo dobra dela. Ne smemo dozvoliti nekvalitetnima da haraju i vladaju zajednicama i uništavaju sve čega se dotaknu, već damo šansu kreativnim ljudima koji imaju rešenje – objasnio je Mićić.
Naš grad je postao prepoznatljiv po ovom konkursu, ali se godinama unazad sve manje sugrađana prijavljivalo. Ovoga puta odziv je bolji. Naš sagovornik napominje da je njima mesto u ovom izlagačkom prostoru i da su im vrata otvorena. Podsetio je da su prvi put učestvovali samo domaći stvaraoci.
– Voleo bih da u 2024, kada budemo slavili punoletstvo, njihovi radovi budu dominantni – poručio je Mićić.
NAJZAHTEVNIJI PROJEKAT
Osim u Zrenjaninu, radovi će biti predstavljeni i u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Sremskoj Mitrovici.
– Odavno smo izašli iz lokalnih okvira i za nas se čulo širom sveta. To govori koliko smo doprineli lokalnoj kulturi. U 2023. očekujemo više kandidata i još bolje radove – kazao je Goran Marinković i dodao da ove godine izložba putuje i u Republiku Srpsku, zbog sve većeg broja autora koji se javljaju iz regiona.
Četvrtu godinu zaredom na umetnički poziv odaziva se Nataša Živkov Stojkov, akademska slikarka i profesorka likovne kulture. Kako je rekla, isključivo se bavi zadatom temom koja je uvek kreativna i inspirativna. Posebno joj znači to što ima dovoljno „vremenskog prostora” što joj pričinjava poseban izazov.
– Ovoga puta sam odgovorila fotografijom na kojoj se nalaze dva neobična predmeta: starački veštački zubi u čaši sa vodom na natkasni i „skinuti” Spajdermenov kostim na stolici. Prikazuje prisutnost čoveka u njegovoj neprisutnosti. Moć u njegovoj nemoći. Preobražaj sam doživela kao susret sa samim sobom – objasnila je Nataša Živkov Stojkov.
Radovi još dvoje domaćih autora našli su se na postavci. Uradili su ih slikari dr Predrag Lojanica i Hajnalka Guljaš. Prema njenim rečima, format koji je ograničen daje više vremena da se umetnik upusti u rešavanje likovnih problema i promišljanjima o radu. Zbog toga, dodala je Guljaš, na ovoj postavci mogu da se vide različite tehnike, tematike i ideje, što je glavni kvalitet ove izložbe.
