Kakvog čoveka stvaramo? U kom smeru idemo? Kako i zašto je ljudski rod dozvolio kroz istoriju da uvek manjina vlada većinom? I kako smo dopustili da se samo društveni oblici menjaju, a da ovaj odnos ostane isti? Koje su posledice i šta nas čeka u budućnosti?
Neka su od pitanja na koje odgovore traži mr Milutin Mićić, akademski slikar, kroz ovogodišnji problemski zadatak koji je postavio umetnicima. Zato je tema Likovnog salona i istoimenog konkursa „30h30” glasila: „Projekat čovek-čovečanstvo”. Mićić je za naš list objasnio zašto je odabrao ovakvo promišljanje.
UMETNOST NE MOŽE BEZ SLOBODE
– Upravo zato što vidimo da tonemo u samouništenje, ali na njega gledamo kao na normalan tok. Sve više je nas koji želimo da i sami postanemo moćni i zli, jer takvi su zaštićeni. I sve više nas mame „dobiti” i „lepota” diktature. Ne umemo, i ne smemo više da prepoznajemo zlo, i da kažemo za njega da je zlo. Naučili su nas da prostor planete ne pripada i nama, a da smo i sami nužno, nepotrebno zlo koje treba uništiti. Sve ljudske vrednosti su u opasnosti. U toku je dobro osmišljen proces odustajanja od kreativnog i dobrog u čoveku. Put bezdušnosti je zagarantovan. Potrebna je hitna pobuna i otpor ovom samouništavajućem procesu. Zato ovaj projekat poziva na odgovorno osvešćivanje – poručio je Milutin Mićić.
Podsetio je da projekat „30×30” već 19 godina pokreće kreativno i kritičko mišljenje. Prilikom odabira nagrađenih žiri se rukovodi ovim zahtevom. Kao i do sada, dodaje naš sagovornik, prvonagrađeni se izdvojio po kvalitetu, kontekstu, snazi i autentičnosti likovnog izraza, višeslojnosti i uverljivosti. Zahtevi konkursa su bili aktuelni, a autori su prepoznali važnost postavljenog izazova kroz tematski zadatak koji im je dat.
– Takođe, otvaramo pitanje umetničke angažovanosti. Koliko je nepristojno ćutanje umetnika? Da li i on ima pravo da ćuti i dozvoljava surovoj i nerazumnoj manjini da nas uništava i dopusti da se ljudska priroda transformiše u poslušne i zastrašene, gde će biti kontrolisane gladi, siromaštva, kriminala, ratova, međusobne podele i mržnje?
Ovim projektom pokrenuto je i pitanje slobode, jer umetnost bez nje ne može da opstane. Stvaraju se uslovi da se ljudsko biće dobrovoljno odriče slobode. A autor bez nje ne može da stvara. Zadatak, cilj, misija i vizija umetnika jeste da promovišu čovekove duboke vrednosti.
On treba da bude učitelj svog, ali i drugih naroda. Treba da je svetlost u mraku, pokazatelj napretka i smisla. Stvaralac ne sme da bude destruktivan. Njegova uloga je da gradi kvalitetnog čoveka i napredno čovečanstvo – dodao je naš sagovornik.
SVE VIŠE ZRENJANINACA
Mićić je rekao i da je zadovoljan prispelim delima. Rađena su u različitim tehnikama i materijalima. Prema njegovim rečima, sve je više trodimenzionalnih. Zato se svake godine menja medij prvonagrađenog: jednom je to skulptura, drugi put dvodimenzionalni rad.
Primetno je da su zrenjaninski umetnici retkost među laureatima, što ne znači da ne učestvuju.
– Svake godine sve je veći broj ovadašnjih autora, kao i onih iz bližeg okruženja. Šalju dosta zanimljiva dela i poručujem im da ne odustaju – rekao je Mićić.
Dobitnica prve nagrade je Julijana Protić iz Beograda za „Veselu azbuku”, drugu je osvojio Nedeljko Marković, likovni umetnik iz Novog Sada (rad „Olovka piše srcem”). Treće mesto zaslužila je Metka Pepelnak iz Slovenije za „Ljudski trag”.
Na Konkurs se prijavilo 185 autora iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije, Turske, Španije, Belorusije. Žiri su činili: Ana Stanar, istoričarka umetnosti; mr Vukašin Milović, vajar i mr Milutin Mićić. Za izložbu su odabrali 126 dela, koje Zrenjaninci mogu da vide do 6. januara u izložbenom salonu Kulturnog centra.
– Godinama realizujemo jedan od najznačajnijih i najdugovečnijih projekata, u saradnji sa mr Milutinom Mićićem, koji je sve to osmislio. Ono što je karakteristično jeste da pronalazimo partnere koji imaju dobre ideje, koje možemo zajedno da ostvarimo. Postavka posle Zrenjanina putuje u Novi Sad, Pančevo, Beograd i Sremsku Mitrovicu. Novina je da nas je podržala Galerija sportsko-kulturnog centra iz Požege, tako da će i njihova publika moći da pogleda naš likovni salon – rekao je Vladimir Đurić, pomoćnik direktora i rukovodilac programske službe Kulturnog centra.
