ZRENJANINU IZ DRŽAVNE KASE USMERENO BLIZU 600 MILIONA
Najviše izdvajanja za opremanje Industrijske zone
Iz republičkih budžetskih rezervi našem gradu je u periodu od 2018. do 2023. godine prebačeno 580,2 miliona dinara. Zrenjanin se tako našao među pet lokalnih samouprava koje su dobile najveće apsolutne iznose, pokazuje ovogodišnja analiza Fiskalnog saveta. Ispred nas nalaze se Zaječar (662,7 miliona), Novi Sad (682 miliona), Kragujevac (916 miliona) i Beograd (9,2 milijarde).
Najveći deo sredstava koja je Republika usmerila lokalnoj samoupravi potrošen je na opremanje Industrijske zone „Jugoistok” – 448,2 miliona, kao i na održavanje vodovodne infrastrukture i snabdevanje vodom – 56 miliona.
PET MILIONA ZA SOCIJALNU ZAŠTITU
Zbog smanjenog obima prihoda, u 2018. godini Gradu su iz budžetske rezerve raspoređena sredstva u iznosu od 60 miliona dinara za izvršenje obaveza. Skoro polovina – 26 miliona, odvojeno je na upravljanje i snabdevanje vodom za piće. U održavanje javnog osvetljenja usmereno je 9,4 miliona (5+4,4). Za održavanje javnih zelenih površina raspoređeno je 5,46 miliona, a 460 hiljada manje za naknade za socijalnu zaštitu za podršku deci i porodicama sa decom.
Četiri miliona potrošeno je za funkcionisanje lokalne samouprave, od čega milion za sudske obaveze. Za sufinansiranje troškova prevoza učenika srednjih škola iz budžeta je usmereno 2,5 miliona, a pedeset hiljada manje uloženo je u aktivnosti zoohigijene. Dva miliona iskorišćeno je za popravke objekata, a 350 hiljada za održavanje zgrada u svojini grada.
Sredstva iz budžetskih rezervi koja su namenjena funkcionisanju mesnih zajednica (MZ) iznose 1,8 miliona. Najviše je usmereno MZ „Tomaševac” – 1,6 miliona. Mesne zajednice „Sava Kovačević”, „Orlovat” i „Aradac” podelile su 150 hiljada, a 100 hiljada pripalo je MZ „Čenta”. U komunalne usluge uloženo je 340 hiljada, a sa 300 hiljada podržana je realizacija programa Crvenog krsta. Sto hiljada manje opredeljeno je za razvoj turizma. Na održavanje čistoće usmereno je 150 hiljada dinara.
KOMUNALNI RADOVI
Naredne godine (2019), iz budžetske rezerve Republike prebačeno je duplo manje novca – 30 miliona dinara. Ceo iznos iskorišćen je za isplatu subvencija JKP „Vodovod i kanalizacija” za investiciono održavanje vodovodne infrastrukture, kako bi se omogućila isporuka i snabdevanje stanovništva pijaćom vodom.
Dve godine kasnije (2021), Republika je Gradu namenski prebacila 448,2 miliona dinara za komunalno opremanje Radne zone „Jugoistok”, odnosno eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata.
U 2023. na račun Grada prebačeno je 42 miliona dinara za izvršavanje obaveza budžeta kako ne bi došlo do ugrožavanja njegove likvidnosti. Za stručne usluge utrošeno je 12 miliona. Po deset je opredeljeno za uličnu rasvetu i energetske i usluge komunikacije. Pet miliona potrošeno je za reprezentaciju i opšte usluge, kao i za sudske kazne.
U 2020. i 2022. godini Zrenjaninu nisu odobrena sredstva iz budžetske rezerve.
J. Šormaz
NEJASNA NAMENA
Stručnjaci Fiskalnog saveta ističu da je kod ovakvih diskrecionih odluka Vlade problematično to što se sredstva mahom prebacuju bez adekvatnog obrazloženja.
– Najčešće su to opšte formulacije tipa, „usled smanjenog obima prihoda” ili „izvršavanja obaveza koje nije bilo moguće predvideti tokom pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti”. Pritom, nema nikakvih naznaka o tome za koje rashode, programe ili projekte će ta sredstva biti upotrebljena. Tek manji broj rešenja o dodeli novca iz tekuće rezerve lokalnim samoupravama bio je propraćen nešto detaljnijim obrazloženjima, iz kojih se može saznati njihova krajnja namena – npr. finansiranje školstva i lokalne infrastrukture – ističe Fiskalni savet. M. M.
ŠTA SU BUDŽETSKE REZERVE?
U pitanju je izvor novca koji se popunjava sredstvima koje budžetski korisnici nisu tokom godine realizovali onako kako je najpre bilo predviđeno. Ta sredstva treba da se koriste, na primer, kada mora brzo da se reaguje na nepredviđene okolnosti ili za pojedine korisnike i projekte za koje se pokaže da im budžetom prvobitno nije bilo opredeljeno dovoljno para, objašnjava Fiskalni savet. M. M.