„ZRUNTERGRUND” BIO JE UMETNIČKI REZERVAT JEDNE GENERACIJE
I beg od teskobne stvarnosti
Pisci, slikari, muzičari oduvek su nastojali da pruže jedinstven otpor prema onome što im je stvaralo nelagodu. Kreativnost i stvaralaštvo bilo je njihovo najjače oružje. Devedesete godine prošlog veka ostale su kao mračan period u sećanjima onih, koji su tada bili mladi i trebalo je da žive život punim plućima. Međutim, rat, inflacija i sankcije uticali su i na razvoj andergraund scene. Tih dana ona je u Zrenjaninu bujala.
Davne 1993, gimnazijski drugovi Dejan Popov Pop, Uglješa Šajtinac, Dušan Udicki i Dejan Uzelac, pokrenuli su fanzin „Zruntergrund”. Bili su u ranim dvadesetim godinama, družili su se, svirali u bendu i gledali da izbegnu odlazak na ratište.
Kao ručno rađena, neprofitna publikacija, fanzin je bio njihov umetnički izraz, ali i beg od teskobne stvarnosti. U njemu je objavljeno obilje dobre poezije, stripova, fotografija, prikaza…
„FORMULA” ZA „PRANJE” MOZGA
– Nesvesno, vođeni idejom da nešto što nije izašlo u novinama nije se ni desilo, došli smo na ideju da napravimo jedne „novine”. One su izlazile tokom dve godine i bile su specifičan dokument za određenu grupu ljudi koja se osećala drugačije od onoga kako su se mogli osećati 90-ih godina u ovom gradu i zemlji – navodi Dejan Popov Pop.
Uglješa Šajtinac je u to vreme bio student na Fakultetu dramskih umetnosti. Pisao je pesme, pripovetke, a i njegovi stripovi ostali su zabeleženi u „Zruntergrundu”. On podseća da je tih godina zrenjaninska rok scena bila poprilično jaka i da je uticala na njegovo stvaralaštvo, kao i njegovih drugova. Prema Šajtinčevim rečima, stvarajući fanzin, nisu razmišljali o sticanju slave ili materijalnog bogatstva.
– Smislili smo „formulu” da sami sebi „peremo” mozak. Nismo dozvoljavali drugima da nam to rade. Stvarali smo svoje lične rezervate, kako ne bismo poludeli. Tog osećaja danas nema. Društvena situacija i politika nas nisu zanimale. Prosto smo se zabavljali. Sve što je tada bilo alternativno, a danas bi se moglo podvesti pod klasiku, bilo nam je inspiracija.
Imali smo kontakte sa strip scenom, pratili smo dešavanja u svetu hevi metala, drugih vrsta muzike, filma. Dosta toga nam se tolerisalo. Imali smo poverenje svojih bližnjih, što nije mala stvar. Milica Velimirović je bila jedna od nastavnica koja se zaista zanimala za naš rad – kaže Šajtinac.
Dušan Udicki se tokom karijere najviše interesovao za video snimke. U eri „Zruntergrunda” bio je njegov „arhivator”. Objašnjava da je fanzin bio medij hipi i pank pokreta i da ga nisu stvarali profesionalni novinari.
„SPAS” OD OKRUŽENJA I VREMENA
– Samizdat filozofija „uradi sam” nalaže da se sve oko fanzina završava samostalno. Ranije su se oni izrađivali uz pomoć pisaće mašine. Delove stranica smo sekli, a potom ih lepili. Štampa se, najčešće, sastojala iz fotokopiranja, a postojali su i uspešniji fanzini koji su rađeni u štampariji. Ove publikacije, po pravilu, sprovode otvorenu politiku autorskih prava i čitaoci se obično hrabre da ga umnožavaju i dalje distribuiraju – ističe Udicki.
Kako kaže, „Zruntergrund” je stizao do brojne publike koja je prevazilazila lokalne granice.
– Nikada nismo razmišljali o produkcijskoj veličini i to što smo radili nismo planirali da širimo. Bilo nam je bitno da se izrazimo i sebe „spasemo” okruženja i vremena u kojem smo se nalazili – navodi naš sagovornik.
Tematsko veče o fanzinu „Zruntergrund” održano je u četvrtak, 10. novembra, u malom salonu zrenjaninskog Muzeja, u okviru izložbe strip-tabli iz serijala „Betmen” Stevana Subića, koji je bio moderator večeri.
On je od početka ove godine inicirao brojne događaje u cilju promovisanja stripa i srodnih izraza. Time je postavio naš Grad na svetsku mapu devete umetnosti. Omogućio je da premijere značajnih naslova budu održane ove godine baš u Zrenjaninu pre evopskih i svetskih – od „Konana”, „Tarzana” pa do „Betmena”.
– Veče koje sam posvetio mojim drugarima i njihovom sjajnom „Zruntegrundu” jedno mi je od najdražih. I sam sam bio deo fanzinske scene, poštovalac sam tog izraza – poručuje Subić.
Miroslava Malbaški
Foto: D. Udicki i I. Knežević
URBANI GRAD
– Imali smo šta da kritikujemo, bilo je svirki, žurki, grafita, alternativnog pozorišta. Jednom prilikom smo objavili izveštaj sa večeri transcedentalne meditacije. Angažovali smo se i na Radiju „Zrenjanin” po pozivu Đorđa Vojnovića, koji je hteo da „osveži” program. Zrenjanin je tada za nas bio urbani grad, a leti je živeo dosta alternativno – ističe Uglješa Šajtinac.
M. M.
KAKO DOZVATI KREATIVNOST
Moderator tribine Stevan Subić je primetio da su kasnije generacije mladih Zrenjaninaca sve ređe ispoljavale bunt onako kako su to činili autori „Zruntergrunda”.
– Deci je potrebna podrška da dozovu svoju kreativnost – porodice, škole, društva. Za razliku od našeg vremena, mladi su sada „bombardovani” raznim sadržajima – smatra Dejan Popov.
M. M.