Gotovo svaki Zrenjaninac se tokom šetnje gradskom baštom u toku detinjstva barem jednom popeo na skulpturu lava. Oni malo stariji imali su sreću da u njoj vide i razne životinje, među kojima su najatraktivniji bili paunovi. Sada, kao odrasli ljudi u nju svraćaju u potrazi za mirom usred gradske gužve.
Kako objašnjava Vojin Mraković, inženjer hortikulture, sa pogledom na Svetog Jana Nepomuka, kroz kapiju od kovanog gvožđa ulazi se u tajanstveni prostor pun istorije.
– Bašta je uređena krajem 19. veka, kada je rekonstruisana postojeća zgrada i nadograđena bočna krila. Znamo da su arhitekte bile iz Budimpešte, ali nema podataka o baštovanu koji je osmislio park – kaže naš sagovornik.
MESTO ZA UPOZNAVANJE
Kako Mraković objašnjava, Županijski park tada je uređen u francuskom parteri (parterre) stilu koji karakteriše nisko rastinje, dosta cveća i žive ograde. Zelenilo su okruživale staze i površine prekrivene rizlom ili prosejanim šljunkom. Stilovi su se potom menjali u skladu sa vremenom.
– U doba Kraljevine Jugoslavije pojavljuju se baštovani sa drugačijim shvatanjima i školama. Tada polako počinje da se sadi drveće kako bi se napravila potrebna hladovina. Danas bašta broji oko 40 vrsti – kaže Mraković.
Naš sagovornik podseća da je park bio dvorište zaposlenih u županijskoj administraciji i da nije bio dostupan sugrađanima. Za javnost je otvoren 1957. godine.
– Za vreme Jugoslavije je bio dostupan nedeljom i državnim svecima. Tada je u muzičkom paviljonu svirala pleh muzika. To je bila lepa prilika da se mladi upoznaju na promenadi – objašnjava Mraković.
Prema njegovim rečima, o izgledu gradske bašte sve vreme računa su vodili školovani baštovani. Poslednja je bila Mariška Štajer.
– Početkom osamdesetih godina baštu su čistili zatvorenici. Kasnije ga je Grad predao u istu gomilu sa ostalim parkovima. Sada je dat na upravljanje JU „Rezervati prirode”, koja ne može adekvatno da se brine o njemu. To čini JKP „Čistoća i zelenilo” koja posao solidno obavlja – smatra ugledni inženjer.
KORACI UNAPRED
Mraković je bio nadzorni organ parka od 1980. do 2008. godine. U tom periodu napravio je idejno rešenje njegove rekonstrukcije. Prva stavka bilo je rušenje baraka koje služe carini kao magacin.
– I danas one stoje tamo. Niko nema hrabrosti da ukloni tih 100 kvadrata. Tako bi park mogao da izađe na Tiršovu ulicu i dobio bi novu površinu na kojoj se može raditi bašta, igralište… – objašnjava Mraković.Na njegovu inicijativu, nakon 10 godina bez ukrasa, oslikan je zid na kojem je danas prikazana bečkerečka tvrđava.
– Umetnik je došao i iz knjige precrtao viđenje temišvarske tvrđave. Zbog toga mislim da bi „bečkerečka” iznad slike trebalo prekrečiti. Lepo to izgleda, ali ne valja lagati – kaže Mraković.
Osvrnuvši se na stanje gradske bašte danas, naš sagovornik je imao nekoliko zamerki. Ističe da treba obnoviti travnjak i posaditi ukrasne biljke koje će dodati šarenilo tamnini parka i oplemeniti prostor.
– Fontanu treba oprati i postaviti bure za prečišćavanje. Roda u njoj se nagnula, a mlaz vode sliva joj se u prljavu vodu. Može se i malo preraditi. Na primer, postaviti četiri žabe ili kornjače čiji će mlazovi simbolisati Dunav, Tisu, Tamiš i Begej – kaže Mraković.
Dodaje da gradskoj bašti ne priliče ni betonske kante, ukrasne sijalice i asfaltne staze. Ipak, Mraković smatra da je u pitanju pristojan hortikulturni objekat koji ima potencijala.
– Polako idemo napred. Uskoro će na mestu gde je bio kavez za životinje biti postavljen šah za decu. Vidim i da se uređuje prostor za zimsku baštu. Drago mi je što će zahvaljujući tome gradska bašta biti mesto okupljanja tokom cele godine – istakao je Mraković na trbini o Županijskom parku koja je održana u okviru manifestacije „Banatska bajka – leto u gradskoj bašti”.
