Zaposleni u školama iz celog regiona 1. decembra obustavili su nastavu i okupljanjem na glavnom gradskom trgu pridružili se kolegama širom Srbije na protestu zbog sve učestalijeg nasilja u školama. Tom prilikom zahtevali su status službenog lica i bolju pravnu zaštitu.
Povod su bili incidenti u Trsteniku i Subotici, na šta je Ministarstvo prosvete odgovorilo formiranjem Radne grupe za prevenciju i sankcionisanje nasilja u školama. Ona će do 20. decembra predložiti izmene i dopune postojećih zakona i podzakonskih akata sa ciljem poboljšanja zaštite učenika i zaposlenih.
Deo Radne grupe čine i predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata, koji su skupljali predloge nastavnika koje će zastupati, objašnjava Zvonimir Jović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Banata i profesor EGŠ „Nikola Tesla”.
– Važno je da u proces izmena budu uključene sve vrste nasilja, a ključno je da sva rešenja budu potvrđena korigovanjem zakona kako bi se vratio autoritet nastavniku – ocenjuje naš sagovornik.
Koju ste poruku poslali sa protesta?
– Kako bi se nasilje u školama sankcionisalo u skladu sa zakonom i zaposleni bili zaštićeni, verujemo da je jedino rešenje dobijanje statusa službenog lica. Takođe smo za to da se pooštri kažnjavanje u slučajevima u kojima preventivni rad nema efekta. Problem je što se uvek postavlja pitanje šta će biti sa decom koja su isključena iz škole, a niko ne misli na dete ili nastavnika koje su maltretirali. U ekstremnim slučajevima postoje druge ustanove koje o njima treba da se brinu, a mi moramo da vodimo računa o drugima u učionici. Na koji način se može efikasnije reagovati u vezi sa incidentima?
– Potrebno je bolje definisati pravilnike po kojima škole trenutno postupaju zato što je očigledno da ima mnogo propusta. Procedure predugo traju, a učenicima se ostavlja mogućnost da u periodu odlučivanja promene školu. U nadi da će se dete popraviti, u osnovnim školama procedure traju mesecima. Kada je u pitanju treći stepen nasilja, neophodno je da sve teče brže i jednostavnije.
Veliki problem je i to što prosvetni radnik ne može da ima potpunu kontrolu u učionici jer ne postoje adekvatne mere za učenike koji ometaju čas i maltretiraju drugu decu. To mora zakonski da se reši, kako bi se sprečilo da čas remeti pojedinac kojem niko ne može ništa. Suviše prava je dato deci, a o njihovim obavezama se malo priča. Koja je uloga društva u ovakvim situacijama?
– Imamo veliku podršku roditelja i učenika jer se borimo protiv nasilja u školama i nad nastavnicima i nad decom. Želimo da se učenici osećaju bezbedno kada dođu u školu, da roditelji budu mirni i da zaposleni znaju da ih niko neće maltretirati na radnom mestu. Očekujemo da društvo reaguje, jer se ugled naše profesije sistemski urušavao – od plata, preko zakona i svih kontrola koje imamo. To sada mora da se promeni. Kako đaci reaguju kada uoče nasilje?
– Primećujem da postoji nedostatak empatije i međusobne podrške, što me brine. Žalosno je što je deci nasilje smešno, snimaju ga, a niko ne govori da se sa time prestane. To je uticaj društva i onoga što im se servira na televiziji i društvenim mrežama. Roditelji i nastavnici treba zajedno da ukazuju da to nije normalno i dobro ponašanje kako bi došlo do promena. Deca su često uplašena, pa sve postaje javno tek kada se objavi na društvenim mrežama. Neophodno je da se nasilje prijavi kako bi se u budućnosti sprečilo. Kakvo je Vaše iskustvo?
– U školi u kojoj radim vrlo retko se dešavaju slučajevi nasilja, a kada do njih dođe uspešno i brzo se reše. Sve zavisi od ustanove, ali u velikoj meri i od roditelja. Oni su vrlo često zaštitnički nastrojeni, što je razumljivo, ali problem je što za greške svoje dece krive druge.
Moramo da vratimo autoritet nastavnika, jer se oni plaše da prijave nasilje iz straha da će ih zbog toga neko smatrati lošim profesorima. Direktori veruju da će škola doći na rđav glas i da će se na njih gledati kao na nesposobne direktore. Sve to dovodi do guranja nasilja pod tepih.
