– Svake sekunde u vodovodnu mrežu Zrenjanina iz postrojenje za prečišćavanje vode na Mihajlovačkom drumu u vodovodnu mrežu upumpa se oko 220 litara pijaće vode koja zadovoljava sve standarde pripisane domaćim zakonodavstvom. Dnevno, to je više do 3.000 kubnih metara! Republički organi, među kojima i Ministarsvo građevina, Komisija za javne nabavke, poslovne banke i mnogi drugi izdali su nam sva odobrenja za zvanično puštanje u rad, ali imamo administrativnih problema sa dozvolama koje izdaje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. One se ne tiču kvaliteta vode, nego formalne registracije konzorcijuma koji je podigao fabriku za delatnost proizvodnje pijaće vode. Nadam se da će ovaj problem biti uskoro rešen jer nas svaki dan rada bez adekvatne naplate usluge prečišćavanja košta 4.300 evra. Ukoliko pozitivan odgovor iz Pokrajine ne stigne u dogledno vreme, obustavićemo isporuku prečišćene vode.
Ovo je na „Danu otvorenih vrata“, koji je organizovan danas za građane, izjavio Nenad Obradovć, prvi čovek konzorcijuma koji je podigao „fabriku vode“. Konzorcijum čine italijanska firma „Zilio“, „Zilio“ doo Beograd i „Sinerteh“.
Obradović i njegov saradnik inženjer Pivarski detaljno su informisali prisutne građane i o činjenici da su domaći standardi pijaće vode stroži od onih koji važe u Evropskoj uniji. Da nije tako, troškovi izgradnje i opremanja „fabrika vode“, koji iznose oko 6 miliona evra, bili bi za 30 odsto niži. On je dao procenu da bi investicija mgla da se isplati za desetak godina.
Direktor „Vodovoda i kanalizacije“ Ivan Dević istakao je da je odluka da se problem reši javnom nabavkom usluge prečišćavanja, a ne kupovinom postrojenja, kako je bilo predviđeno ugovorom sa nemačkom kompanijom „Vasertehnik“, uštedela gradu velik novac. Ponovio je da je cena usluge prečišćavanja 28 evrocenti po kubnom metru. Za cenu koju će građani plaćati postoji više modela, a suština je da će ona zavisiti od količine utrošene vode, što se odavno primenjuje kod električne energije.
Glavne faze prečišćavanja vode u „fabrici vode“ su: hemijski predtretman, reversna osmoza pod pritiskom od 80 atmosfera, ultarfilracija i prolazak kroz jonoizmenjivačke kolone. Oprema je iz Japana, Danske, Francuske, Švedske i Nemačke. Jonoizmenjivačke smole – vitalan deo „fabrike“ su domaćeg porekla.
Obilasku „fabrike vode“ prisustvovali su i aktivisti opozicionih stranaka: Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke.
Odbornici LSV ocenilisu obilazak „fabrike vode“ kao „loš rialiti šou“ gradske vlasti, koji je počeo video prenosom izgradnje postrojenja – još jedan način da se prikije neuspeh u rešavanju problema pijaće vode u Zrenjaninu.
„Rokovi koje je naprednjačka vlast objavila probijani su nekoliko puta. Ugovor grada Zrenjanina, odnosno „Vodovoda i kanalizacije“ i italijanske kompanije „Grupo Zilio“ za uslugu prečišćavanje pijaće vode potpisan je u februaru 2015. godine. Rok da Zrenjanin dobije zdravu pijaću vodu istekao je 12. oktobra iste godine. Nakon isteka ugovora pala su nova obećanja da će fabrika biti završena krajem te godine, pa do kraja mandata, pa do kraja 2016. godine, a najavljeno je da potom sledi probni rad od mesec dana. Konačno, 15. juna ove godine, postrojenje je pušteno u rad, a Zrenjaninci još nemaju pijaću vodu. Liga socijaldemokrata Vojvodine insistira da se građanima saopšti u čemu je problem, jer – dok naprednjaci probjaju i pomeraju rokove, najveća žrtva su građanke i gađani Zrenjanina. Ako nisu sposobni da obezbede osnovne uslove ua život Zrenjaninaca neka više ne zvaravaju javnost“ – saopštava, između ostalog Informativna službe Gradskog odbora LSV Zrenjanin.
