Stvaralaštvom do revitalizacije male lokalne zajednice
Umetnosti nije mesto samo u muzejima i galerijama već ona zapravo može biti bilo gde – između ostalog u ruralnim mestima poput srednjobanatskih sela – načelo je koje zastupa Sunčica Pasuljević Kandić, rođena Lukićevljanka, stručna saradnica na Katedri za nove likovne medije na Akademiji u Novom Sadu. Kako je njena umetnička praksa vezana upravo za lokalna mesta i ljude, došla je na ideju da u svom selu okupi umetnike sličnog interesovanja kako bi svojim radom podstakli očuvanje i obnovu ovdašnjeg kulturnog nasleđa.
Tako je u Lukićevo krajem jula stigao umetnički duo „Pendulo” iz Brazila – Fredon Fone i Žoana Kviroga.
INSPIRACIJA U ZGRADI DOMA KULTURE
Organizujući u toku prošle godine projekat „Umetnički meni” na Katedri za nove likovne medije – čiji je cilj povezivanje različitih umetnika i decentralizacija umetničkih sadržaja – Sunčica se prisetila zajednice iz Lukićeva i tamošnjih aktivnosti. Ovih tema dotakla se sa brazilskom umetnicom Žoanom Kviroga, koja je boravila na Akademiji u okviru pomenutog projekta.
– Ona je pričala kako su u Brazilu zajednice ljudi snažnije povezane i sarađuju, a ja sam uvidela koliko smo mi ovde to izgubili. Kako je upućenost jednih na druge i dalje izuzetno prisutna među umetnicima, zaključile smo da umetnost može pomoći da se ljudi u zajednici povežu. Iz naše priče se javila ideja da uradimo nešto u mom selu. Moj tata vodi ovdašnji šahovski klub u zdanju koje propada, a koje nismo mogli oslikati usled nedovršene restauracije fasade. Zato smo rešili da Fred uradi mural na zidu Doma kulture. Time bi se pokrenula inicijativa da se nastave radovi započeti pre 11 godina na obnovi ove zgrade kao i bioskopske sale koja se u njoj nalazi – priča Sunčica Pasuljević Kandić.
BOJE SA PERIFERIJE BRAZILSKIH GRADOVA
Tako je u Lukićevo najpre stigao Fredon, koji je u svet umetnosti zakoračio sa margine, iz supkulture – sveta skejtborda i grafita, zatim krečenja fasada sa svojim ocem u gradu Vitoriji, u blizini Rio de Žaneira.
Zato fokus njegovog stvaralaštva i jesu, kako kaže, manja naselja – u Brazilu, Meksiku, Paragvaju, Španiji – sada i Srbiji – gde nastoji da motiviše lokalce da se pozabave svojom sredinom i približi im umetničke sadržaje.
– Sjajna mi je bila ideja o oslikavanju murala u Lukićevu jer volim da stvaram u malim mestima, na periferiji. Obično slikam apstraktno, koristeći osnovne boje – belu, crnu, crvenu, sivu – koje najčešće koriste i ljudi u perifernim krajevima gradova u Brazilu, na primer u favelama. Te boje, zatim određene materijale, uveo sam u svoj umetnički rad, pomažući ocu u poslovima na građevini, gradeći, krečeći, i to od svoje 10. do 20. godine – objašnjava Fredon. Još jedno od njegovih umetničkih interesovanja jeste i kako ljudi stvaraju i podižu sopstvene domove.
– Prvi put sam u Srbiji i bilo mi je važno da saznam više o Lukićevu, o Sunčicinoj vezi sa ovim mestom, te sam je stalno pitao kako su se njeni roditelji doselili ovde i kako su sagradili svoju kuću. Bezbedan dom – to je važna tema, ali i problem za mnoge ljude, ne samo u Brazilu nego u celoj Evropi. Da bi se u Brazilu napravila kuća u nekoj faveli, obično je potrebna pomoć komšija. Ljudi se okupljaju da bi gradili, deleći pritom hranu, piće i razgovarajući – a to je duh zajednice. Smatram da su takva poznanstva, kakva sam i ja ovde stekao, važnija od same slike ili od toga šta ću naslikati – kaže umetnik iz Brazila.
Početak umetničke razmene na relaciji Brazil – Lukićevo jeste oslikavanje zida Doma kulture, navodi Sunčica Pasuljević Kandić, a posle, ako budu uspeli da nabave još sredstava, u planu su i radionice sa decom iz sela. Za oko dve nedelje koliko su Žoana i Fredon stvarali u Lukićevu, meštani su takođe uključili u nastajanje murala, što je i bio cilj ove kulturne saradnje.
BRAZIL I SRBIJA
Ono što je Fredon Fone prvo zapazio stigavši u Lukićevo jeste da se plodovi mogu brati sa drveća i jesti. – To je možda obična stvar ovde, ali je vrednost koju ne cenimo dovoljno, poput drugih malih stvari iz svoje okoline. Ovde mi se takođe dopada tišina, kao i činjenica da se uveče možeš bez straha prošetati – ja sam odrastao okružen nasiljem u svom kraju – primećuje brazilski umetnik. Zapaža i određene sličnosti između brazilskog i srpskog društva. – Latinska Amerika ima drugačiji duh jer smo bili predmet invazije mnogih evropskih zemalja. Zato uvek pokušavamo da se zajednički suprotstavimo kolonizatorskim nastojanjima. Boraveći ovde razmišljam o tome koliko je vaš položaj takođe poseban – Srbija pripada Evropi, ali ne i EU. Brazil jeste ogromna zemlja i teško je porediti sa Srbijom, ali pozicija autsajdera na periferiji jeste neka naša sličnost.
PRINCIP UDRUŽIVANjA
Umetnica Žoana Kviroga u Lukićevu je nastavila sa projektom započetim na Akademiji – istraživala je istoriju hleba na našim prostorima, kao i tehnike pravljenja kvasca u srpskoj tradiciji. U tome su joj pomogle Mojla Rikanović, koja vodi KUD „Veljko Lukić Kurjak” u Lukićevu, kao i članice udruženja žena iz Zrenjanina. Ideja programa „Umetnički meni”, kako kaže Sunčica Pasuljević Kandić, i jeste da preispita princip udruživanja i deljenje umetničkih resursa.
– Mesna zajednica Lukićeva, meštani, Fredon i Žoana – svi su doprineli ovoj međunarodnoj umetničkoj saradnji na relaciji Srbija-Brazil.
Takođe, naročito bih istakla i posvećenost svojih sugrađana. Na primer, Mojla Rikanović puno stvari oko KUD-a samooorganizuje, upravo iz želje i volje, pokrećući druge svojom energijom. Ova mesna zajednica, bioskop i pozorište imaju dugu istoriju, što nije nebitno – to je naše kulturno nasleđe koje je potencijal za budućnost – ističe Sunčica Pasuljević Kandić.
