Na plodnoj, vojvođanskoj ravnici ponikli su brojni umetnici. Ništa manje značajni nisu ni oni koje su poput semena, sa raznih krajeva sveta, doneli vetrovi istorije, vihori ratova i društvene prilike. Prihvatilo ih je okruženje, primili su se na novom tlu, stvorili vanvremenska dela i ostavili trag u večnosti.
Jedan od njih je i Ljubomir Kokotović. Rođen je 1936. u Banatskom Karađorđevu, gde je i preminuo 2022. Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1962, kao i postdiplomske studije u klasi profesora Zorana Petrovića, Ljubice Cuce Sokić i Stojana Ćelića. Školovao se u Briselu, na Akademiji za dekorativne umetnosti i arhitekturu. Izlagao je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
U DRUŠTVU PIKASA, DALIJA, ŠAGALA…
Pred Zrenjanincima je izložba „Ljubomir Kokotović – vrlo važan skup. Izbor iz grafičkog opusa”. Obuhvata radove iz fonda Savremene galerije i privatnih kolekcija Miroslava Kerčova i Mileta Kokotovića, kao i dokumentarni materijal u vlasništvu Stevana Grbića. Postavka će u salonu zrenjaninskog Muzeja trajati do 22. aprila. Autorka izložbe i teksta u katalogu je Jasmina Tutorov, istoričarka umetnosti.
– Kokotovićevom maestralnom crtačkom umeću savršeno je odgovarala linogravura, u to vreme dominirajuća tehnika u radovima umetnika Beogradskog grafičkog kruga. U ovom okruženju formirao se i stasavao sa grupom kreativnih individualaca koji su pronašli svoj izraz u „novim oblicima figuracije” (Živko Đak, Milan Stanojev, Miodrag Rogić). Tokom sedme i osme decenije intenzivno stvara i izlaže.
Pripadao je eliti naših likovnih umetnika, onih koji su dospeli do svetskih vrhova. Britanski kritičari su ga svrstali u četiri najzapaženija crtača novijeg vremena. Brojni katalozi danas svedoče o izlaganjima na kolektivnim postavkama sa Pikasom, Dalijem, Gutuzom, Miroom, Šagalom. Svi poznavaoci grafike isticali su maestralan crtež i originalnost u tematici i grafičkom tretmanu – rekla je Tutorov.
PREDMETI KOJI ČEKAJU – NIŠTA
Dodala je da je bio nosilac nekih od najvažnijih priznanja: nagrade za grafiku (1967, Umetnička kolonija Ečka), „Premio Evrope” (1973, Sasoferato, Italija), plakete na Internacionalnom bijenalu grafike (1977, San Francisko), „Velikog pečata” (1982, Grafički kolektiv, Beograd), nagrade na Šestom bijenalu crteža (1983, Klivlend, Velika Britanija). Prema njenim rečima, na Kokotovićevim grafikama dominiraju napušteni, zaboravljeni predmeti koji čekaju – ništa, kao u Beketovom pozorištu apsurda.
– Cipele, bicikli, stolice, flaše.. ti pasivni, gotovo neprimetni rekviziti života, dobijaju na ovim delima iznenađujuće značenje. Postaju parodije ljudskih sudbina. Upili su u sebe promašene živote svojih vlasnika – dodala je Tutorov.
Ivana Arađan, programska direktorka Muzeja i saradnica na izložbi, napomenula je da će se o Ljubomiru Kokotoviću tek pričati, i da je njegovu biografiju teško uprostiti.
– Izuzetno mi je drago što Kokotović nije doživeo sudbinu mnogih umetnika, čije delo bude otkriveno tek u decenijama nakon njihove smrti. Bio je cenjen, poštovan i voljen za života. Brojni njegovi saradnici i prijatelji mogu posvedočiti o bogatstvu njegovog umetničkog bića i istovremenoj skromnosti i jednostavnosti življenja u rodnom Banatskom Karađorđevu, nakon obilaska celog sveta – kazala je Arađan.
Izložbu je svečano otvorio Stevan Grbić, akademski slikar, veliki prijatelj i kum Ljubomira Kokotovića.
Miroslava Malbaški Foto: volimzrenjanin.com
AKO NE UČIŠ, ČUVAĆEŠ OVCE
Jedna od anegdota, koju zna skoro svaki meštanin Banatskog Karađorđeva, govori o vremenu kada se Kokotović iz Amerike vratio u selo. Radio je u tamošnjoj osmoletki. Poznat kao ljubitelj životinja i prirode, držao je ovce. Jednom prilikom sreli su ga otac i sin. Brinući za obrazovanje svog mališana otac mu je rekao: „Ne budeš li učio, i išao u školu, bićeš čobanin kao ovaj čovek”. Na to mu je dečak kroz osmeh odgovorio: „Tata, to je moj nastavnik likovnog”.
MALI SEGMENT VELIKE TRAGEDIJE
Poseban deo Kokotovićevog stvaralaštva zauzima zbirka priča „Gut baj Brodvej, elo Vrans” (1996) i roman „Trčanje za svojom senkom” (2006). U prvoj opisuje susret pečalbara iz Like sa Amerikom, uglavnom početkom 20. veka. Kako se i navodi, u predgovoru dela, pisane su specifičnim ličkim dijalektom starosedelaca, uz dosta psovki i uzvika, sa često izvitoperenim i pogrešno izgovorenim engleskim rečima.
– U zapisima o zgodama iz američke avanture mojih predaka pokušao sam da dam najintimnije crte njihove duše. Bez maske i ogoljene. Možda sam bio previše realističan u toj autentičnosti, ali to je bio jedini način da ih ne izneverim. Vreme i energija, koje sam koristio u opisivanju ličkih subina u Obećanoj zemlji, pretvorili su se u pravo ljudsko i umetničko zadovoljstvo. Beležeći samo mali segment velike tragedije svih tih mojih junaka, žudeo sam da im podarim dimenziju večnog – rekao je Kokotović u pogovoru dela „Gut baj Brodvej, elo Vrans”.
RAZGOVOR O UMETNIKU
U utorak, 15. aprila, u 19 časova u salonu Muzeja održaće se „Vrlo važan skup – razgovor o stvaralaštvu Ljubomira Kokotovića”. Govoriće: Milica Bjelanović, grafičarka, Milan Stanojev, prof. književnosti u penziji, Stevan Grbić i Branislav Mišić, slikari i Jasmina Tutorov. Moderatorka je Ivana Arađan. Segmente iz Kokotovićevih dela čitaće Jovica Jašin, glumac.
