Od samih početaka žene su se borile za svoja prava, položaj, dostojanstvo, obrazovanje. Sputavali su ih patrijarhat, religija, stroga pravila zajednice. Utočište su pronalazile kroz stvaralaštvo.
Želevši da ostave trag postojanja najpre su se bavile ručnim radovima i starim zanatima, ali su i pisale, slikale, vajale, svirale različite instrumente, glumile. Kada je u 19. veku rođen feminizam okolnosti su se promenile. Njihova politička, ekonomska i socijalna prava izjednačena su sa muškarcima. Sa druge strane, pomenuti pokret oslobodio ih je nasilja, seksizma, tradicionalnih uloga (domaćice, supruge, majke…) i prihvatio ih kao celokupne ličnosti.
ULOGA ŽENE
Grupna izložba „4×4 umetnice: Ako ne koristiš svoj glas, neko drugi će zloupotrebiti tvoju tišinu” privukla je pažnju brojnih sugrađana. Predstavlja odabir radova 16 autorki koje su izdvojile kustoskinje: dr Sarita Vujković, dr Sanja Kojić Mladenov, Marija Radisavčević i Slavica Žarković. Postavku realizuju: Savremena galerija Zrenjanin, Umetnička galerija „Nadežda Petrović” i Muzeji savremene um(j)etnosti Vojvodine i Republike Srpske. Deo je projekta Zrenjanin – Prestonica kulture Srbije 2025. Nakon našeg grada postavka putuje u Čačak, Novi Sad i Banjaluku, odakle gošće i dolaze.
– Svaka autorka predstavlja svoj mesto, a u stvaralaštvu, kroz različite medije, dotiču se feminističkih vrednosti, ističući humanost kao osnovu. Ovakva praksa, koja se zasniva na saradnji gradova, ustanova, kustoskinja i umetnica, omogućava prepoznavanje njihovog rada i doprinosa u kreiranju uloge žene, ali i žene-umetnice kao važnog pokretača promena u društvu koje se nalazi u konstantnoj krizi u koju sve dublje propada – poručuju selektorke.
Slavica Žarković odabrala je Milicu Bjelanović, Kristinu Benjocki, Andreu Ivanović Jakšić i Nadeždu Kirćanski. Iako neguju različit umetnički izraz, duboko osećaju sve probleme savremenog društva koje upisuju u svoja dela.
– Kako je feminizam dugo bio stigmatizovan, naročito u posleratnom periodu, kada je okarakterisan kao buržoaski, brojne umetnice u Srbiji, pa i u Zrenjaninu, nisu stvarale feminističku umetnost, niti su se kritički bavile položajem i iskustvom žena. Rođene u različitim decenijama, sve četiri posvećene su stvaralaštvu u okviru kojeg, pored povezanosti sa lokalom, deluju globalno i u svojim radovima razvijaju univerzalne poruke – istakla je Slavica Žarković.
OD ZRENJANINA DO HOLANDIJE
Kristina Benjocki (1984) studirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, „Gerit Ritveld” Akademiji u Amsterdamu i Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Bila je i istraživačica na Akademiji „Jan van Ajk” u Mastrihtu. Stvara instalacije koje povezuju tekstil i film. Za nju su tkanje i pokretna umetnost paralelni procesi u kojima se značenje gradi kadar po kadar, nit po nit. Krećući se između ovih medija, istražuje potencijal iščitavanja istorije upisane u materijal i kako sam čin stvaranja može otkriti ono što je zanemareno ili potisnuto. Kako je za naš list objasnila, u dvoekranskoj instalaciji „Dok gomila ruševina raste ka nebu” publiku vodi na podzemno putovanje kroz nekadašnje krečnjačke rudnike u južnom Limburgu (Holandija). Ispituje mračnu prošlost jedne planine, odnosno njenih pećina, gde se prepliću različite priče o ljudskim aktivnostima koje su dovodile do potencijalnih masovnih uništenja i ekoloških katastrofa.
– Uvek mi je veliko zadovoljstvo da svoje radove pokažem zrenjaninskoj publici. Ne samo zato što sam ovde rođena i odrasla, već zato što je ovaj grad oduvek imao snažnu umetničku scenu koja me je oblikovala. Velika mi je čast da sarađujem sa Slavicom Žarković i da budem deo njenog izbora. Ova postavka mi je bliska jer okuplja različite glasove i pristupe feminizmu i rodnim pitanjima, temama koje su duboko utkane u moj rad i razmišljanje. Naslov „Ako ne koristiš svoj glas, neko drugi će zloupotrebiti tvoju tišinu”, vraća me na esej Audre Lorde iz 1977. „The Transformation of Silence into Language and Action”. U tom tekstu ona piše o tišini kao nečemu što nikada nije neutralno – o tome kako nas ona ne štiti, već često služi kao prostor u kojem moć opstaje i reprodukuje se – ispričala je Kristina Benjocki.
GRAFIKA, CRTEŽ, KOLAŽ – MILICA
Milica Bjelanović je na umetničkoj sceni prisutna skoro četiri decenije. Izlagačku aktivnost započela je još kao studentkinja. Već tada se opredelila da svoje stvaralaštvo zasniva na nekoliko medija. Na prvom mestu to je grafika, zatim crtež i kolaži, sa povremenim iskoracima u slikarstvo. Rođena je u Zrenjaninu 1960. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1988, gde je završila i postdiplomske studije u klasi profesora Živka Đaka. Članica je SULUV-a od 1989. Izlagala je na preko 150 grupnih postavki u zemlji i inostranstvu (Japan, Španija, Švedska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska, Mađarska, Severna Makedonija, Tajvan). Učestvovala je u radu više od 30 likovnih kolonija u Srbiji, regionu i Evropi. Dobitnica je brojnih nagrada. Izdvaja prošlogodišnji „Veliki pečat Grafičkog kolektiva”. Radovi joj se nalaze u kolekcijama širom sveta.
– Pošla sam od enterijera koji odišu intimom, setom, čežnjom. Bavila sam se atmosferom građanskih soba, da bih se u jednom trenutku okrenula šumama, šiblju i svetlost koja daje posebnu naznaku. U poslednjim radovima ponovo sam se vratila sobama, na sad mnogo svedeniji način. Što se postavke tiče, uvek se rado odazovem i najdraže mi je da svoje grafike prikažem sugrađanima – kazala je Milica Bjelanović.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: SAVREMENA GALERIJA
EMINENTNE GOŠĆE
Iz Banjaluke su došle: dr Sarita Vujković, Isidora Branković, Irma Markulin, Daniela Mihić i Bojana Mpđa. Dr Sanja Kojić Mladenov iz Novog Sada je povela Tijanu Jevrić, Bojanu S. Knežević, Sanju Radaković i Adrien Ujhazi. Čačanke Katarinu Alempijević, Sofiju Vojinović, Lenu Đoković i Boranu Fužinato Stamenković predvodi Marija Radisavčević.
