Bajkoviti dvorac Kaštel, rimokatolička crkva, pravoslavna brvnara, jedinstveni predeli i netaknuta priroda „Carske bare” samo su neka od lepota koje krase Ečku. Bile su i ostale inspiracija umetnicima, a oni su ih na svojim delima zauvek sačuvali. To je jedan od razloga zašto je u ovom pitomom, banatskom mestu osnovana Umetnička kolonija, jedna od najstarijih u zemlji. Prvi saziv 1956. godine okupio je mnoge značajne stvaraoce (22 autora), među kojima su bili: Milan Konjović, Vasa Pomorišac, Lazar Vozarević, Jovan Soldatović, Stevan Dukić, Dragoslav Stojanović SIP, Nikola Graovac. Predvodio ih je slikar Tivadar Vanjek, jedan od osnivača.
ŽIVI ORGANIZAM
Kolonija je tokom decenija izrasla u značajnu tačku susreta više od 2.000 umetnika različitih generacija, poetika i medija. Kroz nju su se smenjivale društvene i kulturne okolnosti, pravci, otvarale nove teme i jezici savremene umetnosti. Sa bogatstvom nastalim tokom 70 godina postojanja Zrenjaninci mogu da se upoznaju na izložbi u Savremenoj galeriji.
– Svaki saziv, kao prostor razmene iskustava i stvaralačkog istraživanja, ostavljao je trajni trag: ne samo u sećanjima učesnika, već i u delima koja danas čine vrednu kolekciju, sa gotovo 3.000 umetnina. Izvedene su u različitim medijima. Izložba koju sugrađani mogu posetiti nastala je na osnovu sekundarne muzejske dokumentacije koja svedoči o istoriji i konceptu ustanove. Obimnu građu vizuelno je oblikovao Vladimir Garboš, arhitekta i grafički dizajner. Vremenska linija ne prati samo hronologiju saziva i spiskove učesnika, već beleži ključne prekretnice u radu Kolonije. Otkriva je kao živi organizam koji se menjao zajedno sa vremenom. Istovremeno ostao je dosledan ideji stvaralačke slobode i umetničkih susreta – rekla je istoričarka umetnosti Slavica Žarković, kustoskinja postavke.
JUBILEJI NISU BROJ
Prema njenim rečima, Savremena galerija čuva ova dela kao pokretna kulturna dobra. Međutim, nasleđe koje je Kolonija stvorila ne ogleda se samo u materijalnom fondu, već obuhvata i kontinuitet umetničkog dijaloga, institucionalnu memoriju, znanje i iskustvo koje se prenosi kroz generacije.
– Upravo zbog toga naša Galerija predstavlja značajan deo nasleđa grada i regiona, jer je živi svedok i učesnik njegovog umetničkog razvoja – dodala je naša sagovornica.
Poseban segment postavke čini pažljiv izbor dela manjeg formata. Grupisana na jednom zidu predstavljaju vizuelnu mapu umetnika. Na različite načine ostavili su značajan trag u radu ustanove i formiranju kolekcije.
– Jubileji nisu samo broj. Oni su svedočanstvo trajanja, posvećenosti i vere u značaj umetničkog stvaralaštva. Obeležavajući 70 godina postojanja, izložba nas podseća na snagu zajedništva i kontinuiteta, kao i da nasleđe nije samo ono što čuvamo, već i ono što ostavljamo za budućnost – istakla je Slavica Žarković.
PERIOD TRANSFORMACIJA
Sunčica Lambić Fenjčev se osvrnula na saziv „Slika” koji godinama vodi. Prema njenim rečima, od osnivanja Kolonija je okupljala umetnike koji su se izražavali tradicionalnim disciplinama (slikarstvo, skulptura, grafika, crtež). Vremenom, održala su se samo dva – saziv autora koji su se bavili klasičnim slikarstvom i drugi koji je zbrajao akvareliste.
Tokom 70- ih godina prošlog veka, kada nove prakse idu izvan ili protiv tradicije, dolazi do kriza u radu Kolonije.
– Od tada organizatori radovno pokušavaju da pronađu nov smisao i energiju koji bi održali okupljanja umetnika u Ečki u životu. Velike promene nastupaju 2006, na pedesetogodišnjicu osnivanja. Prateći nove namere, autorima je omogućeno da svoje ideje ostvare u različitim modernim formama.
SVAKODNEVICA KAO INSPIRACIJA
– U sklopu saziva pod pojmom slika nije se više podrazumevala samo klasična, štafelajna. Obuhvatala je i kolokvijalni izraz za fotografiju. Ekranska je podrazumevala video radove i film. Uopšte se tumačila kao „slika sveta”. Zato je umetnicima omogućeno da se bave instalacijama, performansom i svim vidovima stvaralaštva – rekla je Sunčica Lambić Fenjčev.
Naša sagovornica dodaje da se od 2010. započelo sa problemskim osmišljavanjem. Životno okruženje, ekologija, nauka, tehnologija, mas mediji, politika, socijalne teme, popularna kultura, literatura i svakodnevica postali su inspiracija.
– Za razliku od prvih decenija postojanja Kolonije, kada je fokus autora bio isključivo na pejzažima, umetnici danas u svojim delima govore o različitim problemima u društvu – navela je Lambić Fenjčev.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN DRNDAK NJEGOVIĆ i SAVREMENA GALERIJA
SEĆANJE NA VELIKANE
Direktor Savremene galerije Lazar Sretenović osvrnuo se na rad prethodnika. Podsetio je da su ovu instituciju na evropski i svetski nivo podigli: Tivadar Vanjek, Zdravko Mandić, Dragan Ćuk, Radovan Živankić, Nenad Nedeljkov, Igor Micov, Igor Dostanić, Dušan Radišić i Jelena Gvozdenac Martinov. Veliku pomoć imali su od kustoskinja, Jasmine Tutorov, Sunčice Lambić Fenjčev i Slavice Žarković.
– Svi zaposleni su profesionalno odgovarali zadacima koje je pred njih postavljao rad u ovoj ustanovi. Naglasio bih da smo prva galerija ovakvog tipa u SFR Jugoslaviji i najbolji svedok moderne umetnosti u Srbiji. Gotovo je nemoguće pričati o savremenom stvaralaštvu bez pominjanja Zrenjanina, što nas i ceo grad čini veoma ponosnim – rekao je Lazar Sretenović.
