Pred nama je godina puna izazova i nepredvidivih situacija
Problemi na Bliskom istoku, rast cena i gasna kriza, odrazili su se na poslovanje firmi u Srbiji. Okolnosti dodatno otežava carinski rat koji su nametnule Sjedinjene Američke Države, a koji preti da eskalira. Prema rečima Predraga Stankova, direktora Regionalne privredne komore (RPK), ostvarni rezultati u Srednjobantskom okrugu od januara do oktobra 2025. su pozitivni. Sa druge strane, brojni faktori donose i mnoge neizvesnosti. Da li Vas brinu masovna otpuštanja u poslednjem kvartalu 2025?Sve je više stranih investitora koji zatvaraju svoje pogone, tj. obustavljaju proizvodnju.
– Naravno da me brinu, pogotovo jer sam od dolaska „Drekslmajera” bio uključen kao podrška da što pre počnu da rade. Kasnije, logistički sam pomagao u dva procesa proširenja kada su imali oko 6.500 zaposlenih. Direktno sam učestvovao i u pregovorima da „Novares” otvori fabriku u Zrenjaninu. Sada sam svedok zatvaranja obe kompanije. Znam koliko je teško dovesti investitore u grad, i koliko stvari treba da se obezbedi da bi neko otvorio novi pogon i zaposlio ljude. U 2025. godini strane direktne investicije su prepolovljene u Srbiji. Trebaće mnogo napora da bi se obezbedila radna mesta za sve koji će ostati bez posla. Stiče se utisak da je sve više zatvorenih malih lokala u gradu. Da li su preduzetnici prve žrtve rasta troškova rada i energenata?
– U pravu ste! Pogotovo se to dešava u centru. I ne događa se samo u Zrenjaninu, već u gradovima širom Srbije. Povećanje vrednosti energenata, minimalne cene rada, zakupa i dolazak velikih lanaca umnogome su doprineli zatvaranju malih radnji. I dalje verujem da lokali u centaru mogu pronaći svoje korisnike, pre svega smanjenjem zakupa, što ponuda i potražnja diktiraju. Svakako i osmišljavanjem programa koji bi, kao nekad, vratili ljude na korzo. Koja je poslovna sudbina „Drekslmajera” i „Novaresa”? Ima li šanse da u njihove hale dođe novi investitor?
– Ona oslikava usud većine kompanija iz ove oblasti. Evropa se, prosto, nije snašla u bumu koji je napravila kineska auto-industrija. Srbija više nije zemlja jeftine radne snage i energenata. Kada su se te dve stvari spojile, za rezultat smo dobili odlazak firmi. „Drekslmajer” nije mogao da pronađe računicu da proizvodi u Srbiji, pa svoje pogone verovatno seli u Afriku. „Novares” je kupio Fond koji je odlučio da zatvori određen broj pogona u svetu. Na toj mapi se, nažalost, našla i fabrika u Zrenjaninu bez obzira što je odlično poslovala. Što se tiče novih invetitora, Srbija je od zemlje jeftine radne snage postala ona koja je uvozi, cene goriva sve više se približavaju Evropskoj uniji. Očito da postojeći model treba promeniti.
Privredna komora ima česte susrete sa predstavnicima brojnih preduzeća. Kakva su njihova očekivanja za 2026. godinu?
– Na to je vrlo teško odgovoriti, jer smo svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz raznih oblasti. Svako od njih ima očekivanja iz svojih sfera. Slažu se u jednom – da je pred nama teška godina puna izazova i nepredvidivih situacija. Pre svega zbog situacije u svetu koja se menja iz dana u dan, Svedočimo političkoj nesigurnosti, klimatskim promenama… Sve su to stvari kojima se tržišni akteri prilagođavaju, a samo oni znaju kako. Međutim, i pored svih ovih problema, mislim da je upravo sada šansa da se država okrene domaćim privrednicima. Pre svega kroz povoljne kredite, subvencije, bespovratna sredstva i ostale olakšice. Na taj način održaće se domaća privreda stabilnom i konkuretnom. Da li Vas brine situacija u vezi sa „Linglongom”? Najpre su uvedene carine, a potom je obustavljen izvoz guma u Ameriku.
– Pored problema koje auto-industrija u Evropi generalno ima, „Linglongu” svakako nisu bili potrebni dodatni izazovi. Baš kada su najavljena nova zapošljavanja, te mogućnost da deo ljudi koji su ostali bez posla pređe u ovu firmu, desio se problem sa zabranom izvoza i carinama. Pored toga, Amerika je najavila nove namete za sve koji koriste ruske energente. Tek ćemo u budućnosti videti kako će se ova odluka odraziti ne samo na „Linglong” nego i na ostale kompanije koje izvoze za SAD. U „Linglongu” je zaposleno oko 1.200 sugrađena i svakako smo zabrinuti kako će se stvari dalje odvijati… Na koji način može opstati dualno obrazovanje pri nestabilnim tržišnim kretanjima?
– U ovom sistemu u srednjobanatskom okrugu trenutno je 160 učenika. Svake godine sve više dece uključuje se u ovakav način obrazovanja, jer sve više njih prepoznaje benefite koje donosi 93 obrazovna profila koje mogu izabrati. Lane smo završili projekat sa nemačkim partnerima. Zajedno smo opremili kabinete i učionice u Tehničkoj školi. Profesori su prošli kroz obuke kako bi primenili primer dobre prakse iz Nemačke. U budućnosti ćemo se truditi da još više preduzeća i dece uključimo u ovakakv sistem školovanja. Smatramo da ovaj način obrazovanja, u kome ima mnogo više prakse, predstavlja model koji omogućava lakše zapošljavanje. Dualna nastava je živ organizam, kao i privreda. Mi se trudimo da se prilagodimo.
