Budžet je „ogledalo” privrede i jedan od najvažnijih dokumenata za lokalnu samoupravu. Na osnovu njega se finansiraju poslovi i ostale nadležnosti. Od (ne)raspoloživosti sredstava zavisi kako će grad funkcionisati, koji će projekti biti realizovani, odnosno za koje svrhe će se trošiti pare poreskih obveznika…
U Odluci o budžetu grada Zrenjanina za 2026. navodi se da će on iznositi 8,36 milijardi dinara. U poređenju sa sumom koja je bila u 2025. (8,15), povećanje je približno 2,57 odsto. Planirana primanja i prihodi za ovu godinu iznose 7,59 milijardi, dok su preneta neutrošena sredstva 772,3 miliona dinara.
TROŠKOVI I ZARADE
Najveće učešće na strani prihoda čine porez na dohodak – 4,8 milijardi i porez na imovinu – 1,4 milijarde. Značajni su i transferi sa viših nivoa vlasti, kao i prihodi od prodaje dobara i usluga. Najveći deo rashoda čine troškovi za zaposlene od 2,3 milijarde. Korišćenje usluga i roba stajaće 2,8 milijardi, piše u dokumentu. O stanju u ovdašnjem budžetu razgovarali smo sa dr Dejanom Molnarom, profesorom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima, u strukturi ukupnih prihoda dominira porez na zarade zaposlenih (50,2 procenta). Raspolaže se iznosom od 4,2 milijarde dinara.
– „Arhitekte” lokalne kase predviđaju da će po ovom osnovu biti naplaćeno za 160 miliona dinara, odnosno za četiri odsto više nego što je to bio slučaj 2025. godine. Utisak je da se sa velikom dozom optimizma pretpostavilo da će poreska osnovica (ukupan fond plata lica sa prebivalištem u Zrenjaninu) biti veća nego pre. U obrazloženju se navodi da je povećanje poreza izvršeno na osnovu analize kretanja ostvarenja ovog prihoda, i trenda rasta u tekućoj i prethodnim godinama. Međutim, s obzirom na aktuelne okolnosti i rastuće troškovne pritiske kojima su preduzeća u Srbiji izložena, opravdano se postavlja pitanje realnosti i relevantnosti ovakvih polazišta – objašnjava profesor Molnar.
MANJE RADNIKA, TANJI BUDŽET
Naš sagovornik napominje da su od 2019. godine do danas izdaci za zaposlene praktično „eksplodirali”. U bruto iznosu (ono što poslodavci plaćaju radnicima uvećano za pripadajuće državne namete), prosečna zarada je „skočila” za 105, a minimalna za čak 163 procenata! Istovremeno, poskupeli su energenti i druge komunalne usluge: električna energija, gas, vodosnabdevanje, odvođenje otpadnih voda, odnošenje smeća…
– U zrenjaninski budžet po osnovu poreza na zarade lane se „slilo” u proseku oko 900 evra po jednom radniku. Proizilazi da bi u slučaju otpuštanja dve do dve i po hiljade ljudi tokom ove godine gradska kasa bila „tanja” za 1,8 – 2,25 miliona evra. Ako se ovakav scenario obistini, realizacija pojedinih aktivnosti će očito morati da se odgodi. Deo ušteda bi mogao da se ostvari u izdacima za sanaciju i uklanjanje deponija, jer je njihov stepen važnosti u postojećim okolnostima upitan. Pri tome, za pomenute namene je planiran sličan iznos rashoda – oko 2,6 miliona evra za javno-privatno partnerstvo vezano za postojeću gradsku deponiju, kao i dodatnih 600 hiljada evra za uklanjanje divljih smetlišta u naseljenim mestima – smatra naš sagovornik.
SVET U MALOM
Sa druge strane, globalna dešavanja utiču na sve zemlje, a trenutna situacija (problemi na Bliskom istoku, rast cena, gasna kriza) ne mimoilazi ni Srbiju. Firme poput „Drekslmajera” i „Novaresa” zatvaraju svoje pogone i sele se van našeg grada. Tome su doprineli sve veći izazovi sa kojima se susrela auto-industrija u 2025, a nastavlja se i u ovoj godini. To su: kriza evropskih potrošača, kineska dominacija, carine, „hlađenje” tržišta električnih vozila i geopolitička nestabilnost. Kako se navodi, to je rezultiralo da se smanje porudžbine iz Evropske unije. U nemilosti se našao i kineski „Linglong”. Carinski rat koji su nametnule Sjedinjene Američke Države (SAD) odnosi se i na zabranu uvoza guma iz Zrenjanina.
– Svi pomenuti faktori direktno utiču i na poslovanje kompanije „Linglong”, čiji je uspeh tesno povezan sa globalnom tražnjom za pneumaticima. Opreznija potrošnja kupaca u celoj Evropi, rezultiraju padom narudžbina, što se odražava i na finansijske rezultate kineskog giganta. Prema podacima koje je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF), stope rasta BDP-a naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera bile su negativne ili blizu nule: u Nemačkoj -0,3 odsto (u 2023. godini) i -0,2% (u 2024. g.), odnosno u Italiji -0,7 procenata u obe posmatrane godine. U takvom okruženju, sve izraženiji carinski ratovi velikih ekonomija dodatno povećavaju neizvesnost i ugrožavaju stabilnost poslovanja kompanija koje su zavisne od izvoza, uključujući i „Linglong” – objašnjava profesor Molnar.
