Karirani stolnjaci, tiha muzika i ispunjen prostor – tako je 23. decembra prošle godine izgledala promocija prve knjige mlade sugrađanke. U maloj sali Kulturnog centra tražilo se mesto više. Atmosfera je podsećala na veče u staroj kafani, više nego na formalno književno predstavljanje. Umesto uobičajene distance između autorke i publike, vladala je toplina. Kao i u samom delu, u središtu pažnje bila je porodica i osećaj zajedništva. Iako je kao tinejdžerka zakoračila u svet književnosti, taj rani zanos, kako kaže, nije odmah dobio jasan pravac.
– Imala sam 14 godina kada sam počela da pišem. To je ostalo nedovršeno, kao i sve što sam tada započela – priseća se Katarina.
STVARNOST I IMAGINACIJA
Pravi podsticaj stigao je od majke, koja joj je predložila da zabeleži priču o porodičnoj kafani „Proleće”, nekada smeštenoj na kraju Bagljaša. Kako kaže, želela je da napravi nešto što će zauvek podsećati na prababu Ružicu i pradedu Živu Mađarova, vlasnike gostionice. Od ideje do rukopisa prošlo je nekoliko godina. Pisanje je započela 2023. Kako ističe, složeni zadaci usledili su kasnije, kada je dorađivala poglavlja i pripremala ih za štampu. Posebno je ponosna što je sama osmislila vizuelni identitet knjige.
– Nije mi bilo teško da uradim dizajn. Kafana je bila prepoznatljiva po kariranom stolnjaku. I sam naslov „Unuče” nosi lični pečat. Ja sam (pra)unuka, a tako se zove flašica u kojoj se služi žestoko piće – objašnjava naša sagovornica.
Iako je rođena 1997. godine, pisala je o pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, što za nju nije bio lak zadatak. Do spoznaje o atmosferi tog doba dolazila je kroz fotografije i zanimljive porodične priče.
– Posao vođenja kafane je bio vrlo zahtevan. Zato sam želela da prikažem tu stranu medalje. Iz priče znam da se moja prababa Ružica najviše trudila. Zato sam joj posvetila najviše pažnje. Lik glavne junakinje inspirisan je njenom unukom, a mojom majkom – ističe Katarina.
Između korica romana prepliću se stvarnost i književna imaginacija.
– Svoja iskustva sam pronela kroz prošlost. Tako je u knjigu ušla i scena u kojoj junakinja zatiče pijanu komšinicu ispred kapije. To mi se stvarno desilo, jer sam odrastala pored kafane. Oni koji se sećaju „Proleća” su pokušavali da povežu stvarne ljude sa likovima. Bilo je mnogo zanimljivih događaja. Jedan od mnogih je da su se kockali u kafani, što nije bila istina. Čak je i u novinima osvanuo naslov o kartarošima: „Uhapšena banda Žive Mađarice”. Taj detalj mi je bio veoma interesantan – naglašava mlada spisateljica.
ODUŠEVLJENJE PUBLIKE
Posebnu emotivnu težinu promociji romana dalo je prisustvo dede Save Mađarova, poznatijeg kao Sava Mađarica.
– Želela sam da se on obrati, budući da je tamo radio i bio svedok svih dešavanja. Međutim, nije mogao jer bi se rasplakao. Njegovo prisustvo mi je značilo više od svakog govora. Bilo mi je drago što su i ostali članovi porodice i moji prijatelji bili tu – ističe naša sagovornica.
Katarina o dedi Savi govori sa posebnim poštovanjem. Kako kaže, on ima najzanimljiviji život. Upravo su njegova kazivanja, dodaje, dragocena. Kroz njih tradicija nastavlja da živi.
– On i sad živi punim plućima i veoma je aktivan. Ranije je snimao priloge za emisiju „Petkazanje” na RTV „Vojvodina”. Najviše je pripovedao o Banatu. Imao je najveću kolekciju televizora u Srbiji, koju je poklonio Muzeju u Nišu. Volim da provodim vreme sa njim i da slušam njegove priče – poručuje Katarina.
Iako su joj govorili da je veliki uspeh izdati knjigu, ona na sve gleda skromno. Podršku roditelja Vanje i Gorana i sestre Tijane ističe kao presudnu.
– Oni su mi mnogo pomogli da delo ugleda svetlost dana. Reakcije čitalaca su me prijatno iznenadile. Nisam očekivala da ću naići na toliko oduševljenje. Neki su čitali knjigu dva puta. Puno mi je srce zbog toga. Njihova podrška mi daje snagu da nastavim dalje da pišem iako mi je to, prvenstveno, hobi – kaže autorka.
Katarina je već krenula s pripremom novog dela – psihološkog trilera sa elementima horora. Bez obzira na žanrove i književne izazove, ispunila je svoj san. Sačuvala je uspomenu na pretke. Njihovi životi omogućili su da ova knjiga postoji.
IVA ISAKOV FOTO: JOVAN DRNDAK NjEGOVIĆ, IP „MEDIA023” i PRIVATNA ARHIVA
UTISCI AUTORKE
– Bila sam veoma iznenađena odzivom ljudi na promociji. Nisam imala tremu, bila sam raspoložena i jedva sam čekala da počne. Uživala sam u svakom trenutku. Zahvaljujem se moderatoru Miri Bukvić na pomoći, lektorki Tatjani Mihajlov, koja je čitala odlomke knjige i njenom tati Zoranu. On je ulepšao veče prepričavajući nam dogodovštine iz „Proleća” – navodi Katarina Ostojić.
