U zdravstvenom sistemu pacijenti sve češće nailaze na zid – nema termina za specijalističke preglede. Meseci čekanja, neizvesnost i odlaganje dijagnoze primoravaju građane da pomoć potraže u privatnim zdravstvenim ustanovama, a ne u javnom sektoru. Na taj način, njihova osnovna prava utvrđena zakonom postaju ugrožena, a lečenje zavisi od finansijskih mogućnosti. Prepoznajući ozbiljnost ovog problema, pedijatar dr Tomislav Stevanović i njegova ordinacija pokrenuli su kampanju „Ima li leka ako nema termina?” sa ciljem da pomognu pacijentima da ostvare pravo na blagovremen pregled. Kao jedan od ključnih uzročnika zastoja navodi program IZIS (Integrisani zdravstveni informacioni sistem), preko kojeg lekari opšte prakse zakazuju preglede kod specijalista. U praksi se pokazao kao neefikasan.
ROBOTIZACIJA ODNOSA
– Protokol zakazivanja do 5. u mesecu često ne funkcioniše, dovodeći u pitanje zdravlje pacijenta. Dešava se da posle pregleda specijaliste, naročito hirurških grana, nema termina u zakonom predloženom roku, te pacijent mora u privatnu praksu – ističe dr Stevanović.
Prema njegovim rečima, ovom akcijom se pokreće proces upoznavanja javnosti sa navedenim nedostacima.
– Očekujemo podršku sa svih strana, jer je ovo pitanje od opšteg interesa. Nakon objave ideje na Fejsbuku usledila je pozitivna reakcija ljudi, što je veoma ohrabrujuće. Inicijativa nema nikakvu političku konotaciju, niti je usmerena na optuživanje lokalne vlasti. Ovo je sistemski problem koji traje više od 20 godina. Njegovi koreni nalaze se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti donetom u vreme ministra Tomice Milosavljevića, na koji se kasnije nadovezao IZIS. Takav pristup doveo je do robotizacije odnosa lekar – pacijent. Sa jedne strane postoje nerealni normativi, a sa druge preopterećenost primarne zdravstvene zaštite i hroničan nedostatak termina. To je dovelo do potpunog haosa – objašnjava naš sagovornik.
NIKO NE TREBA DA ČEKA
Jedno od brojnih odeljenja u Bolnici koje je poslednjih godina veoma opterećeno je onkologija. Jovana Pralica (Patriško) prisetila se sa suzama u očima veoma bolnog i traumatičnog perioda svog života. Njenom ocu je 2017. godine drugi put dijagnostikovan rak debelog creva. Borba je trajala do 2021. godine, kada je preminuo. Kako kaže, mnoge dijagnostičke i terapijske procedure morao je da radi privatno, jer se u državnim ustanovama izvode isključivo „naživo”.
– Dešavalo se da moj otac ne može da dobije termin u Bolnici i bio je primoran da ode u privatnu kliniku, gde ga dočeka isti lekar. Kod teških i životno ugrožavajućih bolesti vreme je presudno. Ne može se čekati tri meseca na magnetnu rezonancu ili nekoliko meseci na kolonoskopiju. Oni koji imaju novca dobijaju pregled uz anesteziju, dok ostali čekaju – navodi Jovana.
Kako kaže, onkološki pacijenti koji su operisani u većim centrima nastavljaju lečenje u lokalnim bolnicama, gde je odnos prema njima često bez empatije i podrške.
– Zakazivanje se svodi na lično snalaženje, privatne kontakte i molbe. Postoje lekari koji, iz ljudskih razloga, primaju pacijente van sistema. To ne sme da bude pravilo već izuzetak. Aparati su, takođe, često u kvaru. Postavlja se ključno pitanje: šta je sa onima koji nemaju novca? Sistem ne prepoznaje patnju najugroženijih niti im omogućava prioritet u lečenju i zakazivanju – objašnjava naša sagovornica. Jovana ističe da transparentnost, iskustva pacijenata i angažman lekara koji žele da pomognu mogu biti prvi korak ka promenama i humanijem zdravstvenom sistemu, što jeste cilj inicijative koju je podržala.
IVA ISAKOV
IZIS NIJE DOBRO REŠENJE
Dr Senka Vujadinović, lekar opšte prakse u ambulantama u Lukićevu, Belom Blatu i Stajićevu, kaže da problem sa terminima ima nekoliko dimenzija.
– Tačno je da regularno zakazivanje kroz IZIS ima poteškoća: blokirani su nam termini za dijagnostiku, a što bi mnogo relaksiralo slanje specijalistama. Ipak, ličnim kontaktima uspevamo da naši pacijenti dođu do lekara pri čemu izdvajam radiologiju, ortopediju, reumatologiju i donekle kardiologiju. Kritike specijalista da šaljemo nepotrebne slučajeve i opstruišemo sistem su samo delimično opravdane. Predložila sam da se naši specijalisti iz Doma zdravlja uključe u IZIS, jer je njihov rad licenciran i proveren. Zašto internista Doma zdravlja mora da traži termin pacijentu za internistu u bolnici? Tražila sam da idem na edukaciju za dijagnostiku i nije prihvaćeno. Ako se zaista želi efikasnost primarne zdravstvene zaštite u korist naših pacijenata, postoje rešenja. IZIS sam po sebi to nije – zaključuje dr Vujadinović.
NORMATIVI NE FUNKCIONIŠU
Dr Ivan Mihajlov, lekar u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”, ističe da je ortopedija jedna od najopterećenijih specijalističkih grana. Prema važećim normativima, jedan doktor treba da obavi 50 pregleda dnevno (35 prvih i 15 kontrolnih). Za jednog pacijenta predviđeno je 15 minuta, što je u praksi fizički nemoguće. Zbog toga su lekari primorani da skraćuju preglede na pet minuta, što onemogućava kvalitetan rad. Kako objašnjava, često stižusaniteti sa nepokretnim pacijentima, operisani i deca, koji opravdano ulaze preko reda, jer ne mogu da čekaju. A sanitet se ne sme zadržavati. Dodatno opterećenje nastaje i kada se operisanim pacijentima zakazuju kontrole kod ortopeda radi previjanja ili vađenja konca, jer te usluge ne obavlja primarna zdravstvena zaštita.
– Svakodnevno se javljaju i pacijenti sa bolovima u leđima koji su, pre svega, neurološki problem. Tokom dežurstava redovno dolaze ljudi sa bolovima u ekstremitetima ili otokom kolena, hitno upućeni u Urgentni centar, jer „lekar neće da otvori bolovanje bez mišljenja specijaliste”. Sve to pokazuje da sistem zakazivanja i postojeći normativi u praksi ne funkcionišu – poručuje ortoped dr Mihajlov.
