Dok se ekonomije bori sa efektima energetske krize i strukturnim slabostima u prerađivačkom sektoru, svoje mesto za opstanak traže i preduzetnici. Prema podacima Privredne komore (PK) Zrenjanin, u 2025. godini strane direktne investicije su prepolovljene u Srbiji. Iz našeg grada odlazi najveći poslodavac, fabrika automobilskih komponenti „Drekslmajer”, kao i „Novares”, dok je „Fulgar” smanjio proizvodnju. Trebaće mnogo napora da bi se obezbedila radna mesta za sve koji će ostati bez posla, primećuje direktor Regionalne privredne komore Predrag Stankov.
– Poslovna sudbina ovih kompanija oslikava globalna dešavanja, pokrenuta konkurencijom koja dolazi iz Kine, kao i cenama radne snage i energenata. Očigledno nisu našli računicu, iako su obe firme odlično poslovale u zrenjaninskim pogonima – stav je Stankova.
„DREKS” JOŠ ČUVA PROIZVODNjU
U „Drekslmajeru” je svojevremeno bilo i do 7.000 radnika, ali se ta brojka drastično smanjivala poslednjih godina. Od kada je najavljen odlazak nemačkog giganta iz Zrenjanina, do sada je oko 400 njih napustilo pogon, kažu u Industrijskom sindikatu Srbije.
– Krajem prošle godine je grupa radnika napustila posao uz socijalni program, koji je ispregovaran sa sindikatom. Posebnom klauzulom je predviđeno da je, pre nego što se počne sa bilo kakvim aktivnostima, firma dužna da nas obavesti tri meseca ranije i objavi spisak zaposlenih koji će otići iz preduzeća sa otpremninama. Od tada nije bilo novih na-
java. Inače, rade normalno. U međuvremenu, desilo se to da njihovi pogoni u Makedoniji i Rumuniji imaju problema sa radnom snagom, tako da je značajan broj zaposlenih iz Zrenjanina tamo poslat da pomogne. To je dobro plaćeno, uz obezbeđen smeštaj u hotelu i ishranu – objašnjava Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata Srbije. Podseća da je „Drekslamejr” došao u Zrenjanin 2008. godine, a da je Industrijski sindikat već naredne godine postao aktivan u ovoj kompaniji, da bi 2010. bio potpisan prvi kolektivni ugovor. Takođe, ističu da je nemački poslodavac bio maksimalno iskren u svojim potezima, počev od toga da nisu smanjivali zarade, do toga da nisu koristili pomoć za vreme korone, već sopstvene rezerve.
– „Drekslmajer” je ozbiljna i odgovorna firma. Imamo izuzetno pozitivna iskustva sa njima. Prava je šteta što smanjuju proizvodnju u Zrenjaninu. Svi se nadamo, s obzirom na to da se u automobilskoj industriji stvari brzo menjaju, da na kraju neće zatvoriti pogon i da će opstati. Postojale su ideje za program u vezi sa elektro-vozilima. To nije zaživelo, ali ne znači da ne može da se desi. Navijamo da ostanu – kaže sagovornik.
Napominje da ne zna šta će sada biti sa obrazovanjem kadrova za industriju.
GODINA ISKUŠENJA
Analizirajući izazove sa kojima se suočila privreda, Udruženje Zrenjaninski poslovni krug (ZREPOK), koje okuplja 20 preduzeća sa oko 5.200 radnika, navodi da treba stvarati uslove da se preduzećima olakša rad.
– Odlazak stranih investitora veliki je udarac za poslovanje, utiče na promet i na količinu novca na tržištu. Sve veći problem je i odliv stanovništva, posebno u selima. Za nas će jedan od prioriteta u ovoj godini biti aktiviranje rada Poslovnog saveta Zrenjanina, koji nije zasedao već dve godine. Smatramo da je njegovo pokretanje važno, a u kriznim vremenima u kojima se nalazimo čak i neophodno. Potrebno je da privreda komunicira sa lokalnom samoupravom poručili su članovi ZREPOK-a. Ništa lakša situacija nije ni u preduzetništvu. Svedoci smo zatvaranja malih biznisa, praznih lokala i odjavljivanja delatnosti. Prošle godine brisano je iz registra 352 preduzetnika, vele u esnafskoj asocijaciji.
– Trenutno u udruženju imamo registrovano tri i po hiljade preduzetnika, slično prethodnoj godini. Neke delatnosti ne mogu da opstanu, poput radnji, proizvodnje, malih trgovina. Zatvaraju se i mali butici, zanatske radionice, često i kafići. Uglavnom, tamo gde nisu dobro procenili tržište. Drugi, pak, poslovi traju. Ohrabruje podatak da je protekle godine otvoreno 578 novih radnji – kaže Miroslav Đurić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Zrenjanina.
M. PUDAR
SMANJITI ZAKUPE
Da nije lako opstati, svedoče brojni primeri. Na to podsećaju česte slike gradskih izloga, gde malo-malo osvane natpis „izdaje se”.
– Povećanje vrednosti energenata, minimalne cene rada, zakupa i dolazak velikih lanaca umnogome su doprineli zatvaranju malih radnji. I dalje verujem da lokali u centaru mogu pronaći svoje korisnike, pre svega smanjenjem zakupa, što ponuda i potražnja diktiraju. Svakako je potrebno dodatno osmisliti programe i sadržaje, kako bi centar i korzo živnuli – zaključuje Predrag Stankov.
