U proteklom periodu svetsku slavu stekli su tekvondistkinja Jana Đuranović (druga na juniorskom prvenstvu), rvač Aleksandar Komarov i džudista Milan Bulaja. Evropski tron zauzeo je Georgi Tibilov. Ostvarivši zapažene rezultate oni su postali potencijalni predstavnici Srbije na predstojećim Olipijskim igrama. Velika podrška takmičarima je Sportski savez Grada Zrenjanina (SSGZ) na čijem čelu je skoro godinu dana Ilija Majstorović (1994). Od 2000. bavi se stonim tenisom. Sa 16 godina je ušao u seniorski tim Banata. Kao kapiten vodio je ekipu do sedam titula prvaka Srbije. Bio je u svim reprezentativnim selekcijama.
Sticao je znanja na organizacionom i rukovodećem planu kao član Izvršnog odbora Stonoteniskog saveza Vojvodine. Pre imenovanja za čelnika SSGZ, od 2021. godine bio je član Upravnog odbora. Prema njegovim rečima, lane je u naš grad stiglo: 34 medalja sa međunarodnih i 312 odličja sa domaćih prvenstava. Zrenjanin je prepoznat kao dobar domaćin nedavno održanog Evropskog prvenstva u rvanju za mlade do 23 godine. Čestitke su pristigle odsrpskih i evropskih federacija.
Kako biste ocenili uslove rada ovdašnjih sportista?
– U sportu su rezultati najbitniji pokazatelj uspeha, ali se često zaboravlja koliko je teško stvoriti adekvatan ambijent. Potrebni su vreme, objekti, stručnjaci, novac i tehnički detalji. I pored brojnih kritika na ovu temu, Zrenjanin prednjači po uslovima za napredak. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi, hale i druge objekte svakodnevno koristi više od 60 klubova bez novčane nadoknade, što prevazilazi 2.500 sati treninga mesečno. Istovremeno 20 klubova ima na raspolaganju kancelarije unutar sportskih objekata.
Zabrinjava li što bazen i dalje ne radi?
– Nažalost, postoji i ona druga strana na koju utiče protok vremena. Primer za to je Gradski bazen koji je pušten u funkciju 1981. godine. U međuvremenu nijednom nije ozbiljno obnovljen. Nadležni su u ovom slučaju mislili o bezbednosti korisnika. U toku je izrada složene projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju olimpijskog. Najkvalitetniji takmičari nisu zaboravljeni. Lokalna samouprava obezbedila je prevoz do najbližih bazena kako se ne bi prekidao trenažni proces. Javna ustanova „Sportski objekti” svakodnevno radi na pripremanju otvorenog sa grejačima. Očekujemo da bude spreman od maja.
Da li u lokalnoj kasi ima dovoljno novca za finansiranje sporta?
– Grad je za ovu godinu izdvojio 75 miliona dinara za programske aktivnosti timova, saveza i organizacija. Zarada klubova zahvaljujući projektima, halama i članarinama je oko 500 miliona. Određeni kolektivi prihoduju sredstva isključivo od lokalne samouprave, dok velikom broju korisnika to čini 80 do 90 posto ukupnog budžeta, što nije dobro. Zrenjanin planira, po ugledu na druge gradove, da osnuje Sportsko privredno društvo čime bi imali uvid u poslovanje i način trošenja novca. Trenutno to nije slučaj, jer su svi ovdašnji klubovi registrovani kao udruženja građana.
Koje novine ste unelu u rad SSGZ?
– Transparentnost je podignuta na viši nivo. Aktivirali smo društvene mreže kao najznačajniji vid reklame. Produžili smo saradnju sa mnogim državnim institucijama, posebno Sportskim savezom Srbije (SSS). Naša generalna sekretarka, Vukosava Đapić Atanacković, nadavno je postala članica Izvršnog odbora SSS na šta sam izuzetno ponosan.
Nosilac smo brojnih projekata i organizator manifestacija. Time sportski turizam u našem gradu napreduje, sa njime i sve sfere društva. Lično bih želeo da istaknem da sam rastao uz sport, pratio sam razvoj jednog tima. Sva iskustva iz Stonoteniskog kluba „Banat” koriste mi u vođenju Saveza i smatram da je to najvažnija novina koju sam uneo.
Za kviz koji ste osmislili vlada veliko interesovanje. U kojoj meri je zastupljen lokalni sport?
– Reč je o zajedničkoj ideji mog brata Slobodana i mene kao zaljubljenika i učesnika. Sa prijateljima smo obilazili Novi Sad i Beograd, jer nismo imali tu vrstu zabave u našem gradu. Takmičenje u znanju jednom mesečno okuplja blizu 70 ljudi koji vole sport i podržavaju naš rad. Jedinstven je po tome što svaka ekipa dobija nagradu. Obezbeđuju ih naši prijatelji, SSGZ i brojni donatori. Posvećen je svim disciplinama, dok je Zrenjaninski sport oblast koja donosi najviše poena. Na taj način želimo da sačuvamo od zaborava šampione koji su obeležili i domaću i svetsku scenu.
Koliko se radi na očuvanju sportske istorije i tradicije našeg podneblja, s obzirom na to da imamo čime da se ponosimo?
– Grad je uz podršku SSGZ, Saveza za školski sport, Saveza pedagoga fizičke kulture i JU „Sportski objekti” izdao „Zrenjaninsku olimpijsku ogrlicu” 1 i 2, na srpskom i engleskom. Knjige od zaborava čuvaju uspehe sa najveće planetarne smotre. Na ulazu u „Kristalnu dvoranu” postavljene su slike zrenjaninskih osvajača olimpijskih, svetskih i evropskih medalja. U Muzeju je u pripremi redizajnirana postavka istorije sporta. Svake godine, u saradnji sa Vašim listom, izdajemo almanah. Obuhvata rezultate svih klubova, jer ste Vi jedan od najboljih hroničara sporta u gradu.
