Antika je postavila temelje književnosti, filozofije, istorije, arhitekture, matematike i drugih nauka i umetnosti. Zato nosi epitet kolevke čovečanstva. Teme kojima se bavila pre više od 20 vekova i danas su aktuelne. To govori o univerzalnim vrednostima na kojima se gradilo savremeno društvo. Svetu je darovala i ono čega danas i te kako manjka: demokratije, tolerancije, jednakosti, pravde.
APSURD SUKOBA
U moru stvaralaca ovog perioda izdvaja se Aristofan, otac komedije. Pored „Žaba”, najpoznatije njegovo delo je „Lisistrata”. Satirična je priča o junakinji čija je misija da okonča Peloponeski rat tako što će nagovoriti žene da svim muškarcima u zemlji uskrate seks – jedino što su istinski želeli, više od prolivanja krvi.
Već tada komad je izazvao veliku pažnju zbog prikaza odnosa, skrivenih aluzija i ljudske razuzdanosti. Često kritičari navode da je Aristofan, zbog ovih postulata, bio prvi autor koji je započeo sa iznošenjem feminističkih ideja u helenskoj književnosti. Poruke o ženskoj snazi, mudrosti i želji za promenama inspirisale su mnoge reditelje, čitaoce, ali i publiku. Jedan od njih je i Nikola Zavišić koji je upravo „Lisistratu” postavio na scenu Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Poznat je po odabiru klasičnih dela kojima daje novi smisao. Ovog puta antički tekst transformiše u priču o apsurdu sukoba, političkoj tvrdoglavosti i snazi zajednice. Iza smeha, provokativnog humora i telesnosti, krije se ozbiljna antiratna poruka koja je danas više nego aktuelna. Zavišić podseća da Aristofan kroz komediju, tačnije satiru, na paradoksalan način kritikuje sistem i sukobom razorenu državu boreći se za mir. Još je smešnije što to čine žene. U antičko vreme nisu imale nikakva politička prava, osim u kući, gde su bile gospodarice.
IGRA, ZAJEDNIŠTVO, PODRŠKA
U ulozi Lisistrata našle su se: Sara Simović, Jana Bjelica, Staša Milovanović, Jelena Lončar (k.g.), Una Đelošević (k.g.) i Nataša Ilin. Ovim potezom reditelj je želeo da ukaže da svaka može biti glavna i da je priča univerzalna. Kako je gradila lik hrabre Atinjanke ispričala je Jana Bjelica. Talenat mlade Nikšićanke najpre su prepoznali reditelj Oleg Novković i scenaristkinja Milena Marković. Kao studentkinji Fakulteta dramskih umetnosti poverili su joj glavnu žensku ulogu u kultnoj seriji „Močvara”. Zrenjaninskom ansamblu se pridružila kao Angelina (Lina) u „Ogigijankama”. Ovog puta, ponovo je dokazala zašto je jedna od najtraženijih glumica novije generacije.
– Proces u kom je nastala „Lisistrata” bio je iskustvo koje bih apsolutno svakom poželela. Spremnost glumaca da se bezrezervno prepuste odlučnom, maštovitom i smelom vođstvu reditelja Nikole Zavišića bila je ključna. Da bi se stvorilo kreativno polje, i nadahnuće, za kojim smo konstantno u potrazi, neophodno je da postoji poverenje. Partnerska igra, zajedništvo, i podrška temelj su komada. Mi to snažno osećamo, i mislim da se to takođe prenosi i na publiku – rekla je Jana Bjelica.
Una Đelošević debitovala je 2016, kada je Zavišić, postavljajući kultni Šekspirov komad „Romeo i Julija”, započeo saradnju sa ovdašnjim teatrom. Nakon decenije obnovila je angažman. Pored glume pomagala je oko scenskih pokreta.
– Raditi sa Nikolom Zavišićem znači imati potpunu slobodu izražavanja – misli, osećanja, estetskih naklonosti, umetničkih potreba. Okuplja ansambl na vanredno nežan, ali odgovoran način prema svima (delu, autoru, u našem slučaju i prema prevodiocu odnosno uvaženoj profesorki Radmili Šalabalić). Posada smo koju predvodi dok krstari u stvaralačkom zanosu. Velika je moja zahvalnost i sreća što sam ovo doživela – poručila je Una Đelošević.
ZABAVA POD OTVORENIM NEBOM
Rame uz rame sa mladim koleginicama stala je i Nataša Ilin. Više puta je dokazala da za nju ne postoji nemoguće. Pored brilijantne glume, demonstrirala je fizičku snagu, spretnost,
vokalne i igračke sposobnosti. Kontrateg senzualnosti i energiji žena bio je muški tim. Činili su ga: Dejan Karlečik, Stefan Juanin, Zvonko Gojković, Dragan Đorđević, Igor Filipović (k.g.) i Miljan Vuković. Zadatak im je bio da izazivaju pripadnice suprotnog pola i upotpune rediteljevu provokativnu zamisao. Strogog komandanta oživeo je Igor Filipović. Sugrađani pamte njegova pojavljivanja u „Silviji” i „Slici nepoznatog” koju je takođe 2022. u NP „Toša Jovanović” postavio Nikola Zavišić.
– Devojke su nas pesmom, igrom i smehom bukvalno počistile sa scene. Jači pol je slika atinske politike protiv koje su i ustale. Mislim da do sada nisam tako lično tumačio neki lik. Zrenjanin je dobio apsolutno svoju predstavu i proizveo nešto što odiše gradskim duhom – kazao je Igor Filipović.
Poseban deo zauzima scenografija. Zbog radova u pozorištu, predstava je morala biti prilagođena, budući da se izvodi u atrijumu Narodnog muzeja, pod vedrim nebom. To aktere i publiku, na neki način, vraća u doba kada su komadi igrani na trgovima. Blagovesta Vasileva maestralno je spojila klasično sa modernim. Ispod antičkih haljina, vešto je uklopila sportske dresove, prošarane jarkim bojama. Na taj način starom je udahnula duh savremenog. Ono što se čulo među Zrenjanincima kao primedba jeste da predstava dugo traje, i da je mogla biti kraća.
