Pšenica je i ove godine dominantna kulturana banatskim njivama. Slede ječam, kukuruz i suncokret. Vremenske (ne)prilike proteklih nedelja nisu išle na ruku ratarima koji ovih dana započinju žetvu. Kakav će biti prinos zavisi od mnogih faktora. Krajnji rezultat znaće se kad rod bude smešten u silose. Jedan od skladištara je i „Agro-dukat”. Firma je osnovana 1992. pod imenom „Dukat”. Današnji naziv ponela je 2000. godine. Poslovni objekat sastoji se iz kancelarija i magacinskog prostora od 1.450 kvadrata. Skladište za različte vrste robe namenski je zidano 2008. godine. Savremeno je i zadovoljava sve potrebne uslove. Preduzeće poseduje transportna i putnička vozila. Pre više od jedne decenije zagazili su u nov investicioni ciklus.
Izgradili su silos sa sušarom, kolskom vagom i pratećom opremom. Od 2014. otkupljuju merkantilnu pšenicu, suncokret, ječam, soju i kukuruz. U vlasništvu „Agro-dukata” je više maloprodajnih objekata (biljnih apoteka), a u asortimanu imaju više od četiri hiljade artikala. Na čelu ove uspešne firme je Tatjana Todorović. Gradila je karijeru prateći domaće i savremene trendove. Dobitnica je mnogih priznanja. Izdvajaju se:„Nagrada poslovnih žena Srbije”, „Cvet uspeha za ženu zmaja”, plaketa Regionalne i Privredne komore Srbije, povelja „Kapetan Miša Atanasijević”.
Kako ocenjujete stanje na tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda? Farmeri se suočavaju sa visokim troškovima (energije, đubriva i sl.) i niskim cenama na berzama?
– Beleži se pad tražnje što dovodi i do niskih cena. Prošlogodišnji rod pšenice i kukuruza koštao je 21 dinar po kilogramu. Ponuda je deset ili čak 20 puta umnožena u odnosu na tražnju. Sve nabrojano je posledica dva faktora: niske cene u inostranstvu i početka žetve ječma. Poslednje četiri godine bile su vrlo teške za poljoprivredne proizvođače, a lane se beleži izuzetno loš prinos kukuruza. Visoki inputi (seme, đubrivo, pesticidi) udruženi sa niskim cenama njihovih proizvoda brinu ratare. Podsećam da je cena hlebnog zrna pre samo par godina dostigla i 40 dinara po kilogramu, dok se ove godine kreće oko 20 dinara.
Žetva je na pragu. Kakav rod se očekuje?
– Jesenas je u Srbiji posejano oko 632.000 hektara pšenice, dok u Vojvodini ona zauzima površinu od 315.000 hektara. U srednjem Banatu pokriva između 50 i 57 hiljada hektara, što je 15 do 20 odsto više nego prethodnih godina. Junska kiša podstiče nalivanje zrna, a ukoliko ne bude nevremena praćenih gradom, može se očekivati povoljan prinos.
„Agro-dukat” je, između ostalog, skladištar. Da li ste spremni za predstojeće skidanje letine? Kojim kapacitetima raspolažete?
– Otkupljujemo svu merkantilnu robu u Zrenjaninu, Tarašu, Sutjesci, Aradcu i Orlovatu. Naš silos kapaciteta 5,5 hiljada tona spreman je za prijem pšenice. Prve količine ječma su već stigle i otkupljene su prošle nedelje. Sigurnost i finansijska stabilnost otkupljivača su po mom mišljenju najbitniji element koje treba imati u vidu prilikom izbora skladištara. Sa tradicijom dugom 34 godine, predstavljamo pouzdanog partnera za svakog ratara. Od prvog dana okrenuti smo kupcima i težimo ispunjenju svih njihovih potreba. Akcenat je na profesionalnosti, operativnosti, brzoj dostavi robe, kvalitetu usluga i proizvoda. Ljubaznost je zaštitni znak kompanije, a naš slogan „Kuća za dobre domaćine” postao je sinonim uspešno odrađenog posla i pouzdanog saradnika. Pružamo mogućnost plaćanja gotovinom ili na agrorok. Takođe omogućavamo isplate kompenzacijom u pšenici, suncokretu, soji i kukuruzu. Na taj način našim kooperantima je omogućeno da bilo kupovinom u avansu, bilo razmenom za robu, dođu do kvalitetnog repromaterijala.
Da li su skladišta manje popunjena nego lane? Naime, brojni poljoprivrednici nisu želeli da prodaju rod zbog niskih otkupnih cena.
– Ne bih rekla da su iz tog razloga ostavili prošlogodišnju robu. Zbog lošeg roda u prethodnim godinama bio im je potreban novac za prolećnu setvu, zatim negu useva i konačno žetvu. Sem toga, ni ovogodišnji rod ne obećava višu cenu.
U kojoj meri troškovi skladištenja prate inflaciju, tj. da li se beleži njihov rast?
– Ne prate inflaciju. Oni se po pravilu određuju u nekom procentu od cene proizvoda. Koliko su marže niske to prati i vrednost skladištenja.
