Izloženost pojedinim zagađujućim materijama i svakodnevne životne navike samo su neki od faktora koji neposredno utiču na zdravlje stanovništva. Eksperti upozoravaju da se pitanja životne sredine više ne mogu posmatrati odvojeno od javnog zdravlja, jer posledice zagađenja često postaju vidljive tek nakon godina izloženosti. Zrenjaninci decenijama imaju problem sa pijaćom vodom. Zbog njene neispravnosti i višegodišnje zabrane upotrebe, građani su bili primorani da kupuju flaširanu vodu. Iako je voda iz gradskog vodovoda nedavno proglašena ispravnom za piće, mnogi i dalje nemaju poverenja u njen kvalitet i nastavljaju da koriste flaširanu vodu. Međutim, osim bezbednosti vode, sve češće se postavlja i pitanje kakve posledice po zdravlje i okolinu ostavlja dugotrajna upotreba plastične ambalaže.
ARSEN SE MORA KONTROLISATI
Prof. dr Milena Rikalović, doktor biohemijskih nauka sa Univerziteta „Singidunum”, ističe da je voda jedan od najvažnijih resursa za ljudsko zdravlje. Svakodnevno je unosimo u organizam, zbog čega male koncentracije štetnih materija mogu predstavljati rizik ako smo izloženi tokom dužeg perioda.
– Problem nije samo u akutnom trovanju, već u dugotrajnom izlaganju malim koncentracijama štetnih supstanci. Mi tokom života sabiramo njihovo dejstvo, bilo da potiču iz vazduha, vode ili zemljišta. Pošto vodu pijemo svakodnevno, njome možemo uneti i značajne količine nečega što je potencijalno opasno – objašnjava prof. dr Rikalović.
Govoreći o arsenu, ističe da je on prirodno prisutan u sedimentu i da spada u kancerogene materije prve kategorije, zbog čega njegova koncentracija u vodi mora biti strogo kontrolisana. Dodaje da se neispravnost vode može dovesti u vezu i sa nedostacima u procesu prečišćavanja i dezinfekcije, starošću vodovodne mreže ili mikrobiološkom kontaminacijom.
– Poslednji korak svakog monitoringa jeste obaveštavanje građana. Ukoliko postoji kontaminacija vode, javnost mora biti blagovremeno i jasno informisana, jer posledice po zdravlje zavise od vrste zagađenja i dužine izloženosti – naglasila je profesorka.
Prof. dr Milena Rikalović ukazuje na to da se u plastičnoj ambalaži i zapakovanoj hrani mogu naći čestice mikroplastike, koje su nevidljive golim okom i nastaju tokom proizvodnje. Kako kaže, to je globalni problem koji još uvek nije u potpunosti regulisan, jer ne postoje standardizovane metode merenja. Takođe nije jasno šta se dešava kada se mikroplastika akumulira u organizmu, zbog čega profesorka savetuje oprez u svakodnevnim navikama. Prema njenim rečima, važno je izbegavati stavljanje vrele hrane u oštećene plastične posude i koristiti ambalažu na bezbedan način, jer visoka temperatura može dovesti do prelaska čestica u hranu.
TEŠKI METALI SU OPASNI
Stručnjaci upozoravaju da je čovek svakodnevno izložen i širem spektru hemijskih materija iz zagađene životne sredine, čiji se uticaj najčešće odražava dugoročno. Kako objašnjava primarijus dr Branislava Matić, hronična izloženost zagađenju vazduha i hemikalijama dovodi se u vezu sa brojnim nezaraznim bolestima koje predstavljaju najveći teret za zdravstveni sistem.
– To su pre svega respiratorna, vaskularna i endokrinološka oboljenja. U zagađenoj sredini susrećemo se sa velikim brojem hemikalija koje utiču na hormonsku ravnotežu. Posledice se mogu ogledati i u pojedinim karcinomima, kao i u oboljenjima koja se ranije nisu direktno povezivala sa zagađenjem – navodi dr Matić.
Doktorka ističe da životna sredina može uticati i na mentalno zdravlje, posebno u sredinama koje su dugoročno opterećene industrijskim zagađenjem ili nesanitarnim deponijama.
– Na globalnom nivou sve je izraženija tzv. klimatska anksioznost kod tinejdžera, koji su zasuti informacijama o poplavama, požarima i ekstremnim temperaturama – objašnjava primarijus.
Dodaje da teški metali i druge zagađujuće materije organizam ne prepoznaje i njihovo dugotrajno prisustvo se može odraziti na psihičko i fizičko zdravlje. Primarijus dr Branislava Matić ističe da zaštita od štetnih uticaja iz okruženja zavisi i od institucija i od pojedinaca.
– Treba voditi računa o predmetima koje koristimo svakog dana. Jednostavna mera je, na primer, pretakanje vode iz plastične u staklenu flašu – istakla je dr Matić.
Učesnice tribine „Zdravlje i životna sredina”, koja je nedavno održana u klubu „Zona”, ističu da obrazovni sistem od vrtića do fakulteta mora više uključivati teme iz ove oblasti. Moderator programa bio je dr Ljubiša Murgić, anesteziolog.
