Kakav vazduh udišemo, kada izbegavati boravak na otvorenom i kako se zaštititi samo su neka od pitanja koja utiču na zdravlje stanovništva. U Zavodu za javno zdravlje kažu da postoji mogućnost merenja i objavljivanja rezultata o kvalitetu vazduha u realnom vremenu u narednoj godini. Takođe, saznajemo da su se u toku septembra ove godine izmerene vrednosti kvaliteta vazduha u našem gradu kretale u okviru graničnih vrednosti, osim parametra čađ. Navedeni parametar je prelazio granične vrednosti u toku jednog dana na mernim mestima MZ „Sonja Marinković”, Bulevar Veljka Vlahovića, Gerontološki centar i Principova ulica. Podatke nam je dostavio Zavod za javno zdravlje, kao odgovor na pitanje kakav je kvalitet vazduha na početku grejne sezone.
– Čađ, kao parametar, prelazio je granične vrednosti i na mernim mestima Mesna zajednica Mužlja i Mađarske komune, i to u toku dva dana. Zabeležili smo da ga je bilo više i na stanicama za merenje Sportski centar „Partizan” i Beogradska, tokom tri dana – navode iz Zavoda za javno zdravlje, koji kontinuirano meri kvalitet vazduha na sedam mernih stanica.
Kako su objasnili, praćene su koncentracije sumpor dioksida, čađi, azot dioksida, frakcije PM 10 i PM 2,5 suspendovanih čestica i teških metala u njima, kao i sadržaj benzen, toluen i ksilena u vazduhu, zatim sadržaj benzo-a-pirena. Rađena je i analiza padavina. Slično je bilo i protekle godine, kada je čađ beležila prekoračenje srednje godišnje vrednosti na svim mernim mestima. Ostali parametri nisu prelazili granične vrednosti. Praćenja koja vrši Zavod odnose se na spoljnu sredinu, pri čemu se ne može utvrditi ko je „identifikovan kao uzročnik”.
ZAGAĐIVAČI SKRAĆUJU ŽIVOTNI VEK
Glavni izvor zagađenja su individualna ložišta i korišćenje fosilnih goriva za grejanje. Uz to i industrija i saobraćaj. Svoj doprinos obilato daju i poljoprivrednici, koji se oglušuju o apele i spaljuju strnjišta. Takvo, prekomerno zagađenje uzročnik je ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i skraćenja životnog veka. Prema podacima Instituta za
zdravstvene efekte iz Bostona, od svih prevremenih smrti koje izazove prljav vazduh u Srbiji najviše nastaje usled hronične opstruktivne bolesti pluća, čak 23 odsto. Podatke je iznela dr Elizabeta Paunović, bivša državna sekretarka Ministarstva zdravlja i direktorka Evropskog centra za životnu sredinu, koja je u Zrenjaninu učestvovala na tribini posvećenoj kvalitetu vazduha.
– Aerozagađenje je najveći pojedinačni faktor rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Za zemlje Evroregiona Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je 50 odsto svih bolesti uzrokovanih faktorima životne sredine, zapravo uzrokovano zagađenim vazduhom. To je daleko najveći faktor rizika i zato mu treba posvetiti pažnju. Te najmanje čestice zagađivača kao što je PM 2,5 su najopasnije tokom dugotrajnog delovanja. To je zato što kad ih udahnemo, iz pluća prelaze u krvotok, a odatle se prenose do svih organa, i talože se u krvnim sudovima. Zato je važno da izveštaji o stanju vazduha budu dostupni i razumljivi građanima, i da im se daju preporuke šta da rade.
Jedno od jednostavnih i pristupačnih rešenja je, tokom grejne sezone, prati ulice svakodnevno. Time se, bar privremeno, smanjuje zagađenje – objasnila je sagovornica.
Kako je dr Paunović navela, prvi simptomi koji ljudima padnu na pamet kada je vazduh loš su kašalj, asmatični napadi, otežano disanje. Kada je reč o dugotrajnom uticaju, pored hronične opstruktivne bolesti pluća, tu su i dijabetes, bolesti srca i krvih sudova, moždani udar.
– Procena je Evropske agencije za zaštitu životne sredine, iz prošle godine, da je brojka prevremenih smrti u našoj zemlji zbog zagađanog vazduha oko 14.700 – iznela je Paunović.
POZIV NA DELOVANJE
Zainteresovani građani i aktivisti smatraju da je Zrenjaninu potrebna veća transparentnost podataka o vazduhu. Nužni su konkretni saveti i mere kako reagovati. Glavna primedba odnosi se na činjenicu da se koncentracija najopasnijih čestica (PM 10 i PM 2,5) meri restriktivno.
– Prema javno dostupnim podacima, do kojih smo došli pripremajući posebnu publikaciju o ovoj temi, u planu je 56 dana godišnje da se mere ove čestice. U praksi, zbog administrativnih razloga i ugovora, merenja se sprovode ređe. Mislimo da rezultati u tom slučaju mogu da utiču na ukupnu ocenu kvaliteta vazduha – rekla je Dragana Popović iz Građanskog preokreta, autorka publikacije o kvalitetu vazduha u Zrenjaninu.
Kako je precizirala, tokom 2024. godine merenja su izostajala upravo u periodu najvećeg zagađenja, tokom grejne sezone, zbog kvarova na dve merne stanice. Na kraju je za 32 dana utvrđeno prekoračenje zagađujućih čestica. S obzirom na to da je granična vrednost za ocenu vazduha kao dobrog 35 dana prekomernog zagađenja tokom godine, ona postavlja pitanje ispravnosti ocene merenja.
– Zaista je važno da imamo podatke u realnom vremenu. Građani imaju pravo da budu blagovremeno obavešteni o trenutnom kvalitetu vazduha, ne samo kao alternativa institucionalnom monitoringu, već kao deo sistemskog rešenja. Za sada, podatke Zavoda za javno zdravlje možemo da pronađemo samo na sajtu Grada. S druge strane, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam vrši merenja u realnom vremenu, ali je podatke gotovo nemoguće naći – primetila je Popovićeva.
