Sudeći po njegovim prugama, za srednji Banat pre sto i kusur godina više su brinuli političari i biznismeni ondašnjeg Beča i Pešte, nego u poslednjih četvrt veka „kolege” im iz Beograda i Novog Sada. Kad je interes železnice našeg okruga u pitanju, zahtevi ondašnjih lidera grada na Begeju „plivali” su uzvodno Dunavom, a poslednjih decenija glas naših poslanika i preduzetnika, o toj temi, „udavi” se već u Tamišu i Tisi.
Kad šinobus „raspali” 30 kilometara na sat
Da je drugačije, pruga, pružni prelazi i stanice između Zrenjanina i Kikinde ne bi izgledali maltene kao pre 133 godine, kada su ove dve varoši i povezane na pomenuti način. Na kraju 19. veka vagoni vučeni parnjačom rastojanje od približno 75 kilometara prevaljivali su za pet sati, a sada 2016. godine, šinobusima treba tek upola manje vremena za istu relaciju. Kada vozovi u Evropi, kojoj toliko težimo, jure više od 300 kilometara na sat, naš, banatski šinobus, pored Elemira, Melenaca, Kumana i Novog Bečeja, jedva da može da „raspali” 30.
Mašinovođa i kondukter kojima je, kako su nam rekli, nekakvim pravilnikom zabranjeno da govore ružno o železnici, ispričali su nam istinu koju svaki laik može da vidi. Šinobus napravljen pre pola veka, a renoviran pre možda sedam, osam godina, klopara sve do Banatskog Miloševa, kao da će iskočiti „iz kože” odnosno sa šina. Kako i ne bi, kada ova gvozdena staza u najvećem delu nije obnavljana i popravljana od kada je napravljena. Od Banatskog Miloševa do Kikinde, priča druga. Kola klize. Vide se pragovi i nasip od tucanika. Pre Miloševa, a sve od Zrenjanina, sve je prekriveno travom. Na prilazu iz Elemira, a i kada se iz njega izlazi, na pružnim prelazima rampe su visoko dignute. Spuštena je samo ona kod Melenaca. Od železničara saznajemo da funkcionišu uglavnom rampe na ručni pogon, tamo gde ima još železničara koji ih spuštaju i podižu, dok one, automatske, listom ne rade. O stanicama, osim o kikindskoj, da i ne pišemo.
Ko na raspolaganju ima malo para i puno slobodnog vremena, za prevoz od Zrenjanina do Kikinde, treba da koristi železnicu. Cena povratne karte je samo 410 dinara, odnosno 2,7 dinara po kilometru. Jeftinije nema. Ipak, šinobus koji sa glavne železničke stanice kreće ka Kikindi u 9 sati i 15 minuta, jedva da ima 15-ak putnika. Toliko smo ih pre neki dan izbrojali u dvoje kola, sa više od 100 mesta za sedenje. Naši sagovornici objašnjavaju nam da je za sve kriv pogrešan red vožnje. Jutarnji polazak za Kikindu, na primer, sada ne stiže na vezu za Suboticu.
Stižu dva moderna ruska voza
Vožnju tokom koje železničari znatiželjnima pokazuju skretnicu koja se koristila pre 130 godina, šinu na kojoj piše da je proizvedena 1891. godine, preporučujemo da vide svima koji vole Banat. Iz šinobusa se nadomak Slanih Kopova mogu posmatrati jata ždralova, u mladoj pšenici uplašene srne… Dakako, mogu se videti i svuda rasute najlon vreće i boce u kojima je pakovano motorno ulje ili hemikalije namenjene zaštiti bilja. Sve to može jasno da se uoči. Jer, šinobus nikuda ne žuri. I da hoće – ne može.
Ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović, krajem januara rekla je da Srbija pravi modernu železnicu, a da je vrednost aktuelnih projekata na železnici skoro dve i po milijarde evra. Železničari, naši sagovornici, a veruju ni njihovi ovdašnji rukovodioci, pojma nemaju koliko je od tog „brda evra” namenjeno razvoju železničkog saobraćaja u ovom delu Banata. Kažu da će Banat narednih dana dobiti dva moderna, ruska voza, od kojih vajde teško da će biti, ako se pruga koja povezuje Kikindu, Zrenjanin i Pančevo ne rekonstruiše i popravi. Ako se ponovo ne uspostavi železnički saobraćaj ka Novom Sadu, Vršcu, Jaši Tomiću… Zaposle novi, mladi železničari
– U vreme projekta „Brze pruge”, pri kraju vlasti Slobodana Miloševića, počela je rekonstrukcija pruge ka Banatskom Miloševu, ali je posao prekinut, a šine namenjene nama, prebačene u drugi deo zemlje. Izgleda neverovatno ali je istina, ma koliko ovo bio pristupačan teren, ma koliko radovi mogu da budu brzi i jeftini, jer nema useka, mostova i tunela, nas ovde niko da se seti – jadaju se banatski železničari. Z. Dedić
