ČLANOVI KULTURNO-UMETNIČKOG DRUŠTVA „GIK BANAT – PIONIR” POSETILI SU BROJNE DRŽAVE I GRADOVE

Igre iz Banata su naš najjači adut

Ljubav prema folkloru i narodnoj tradiciji tajni je recept njihovog trajanja i kontinuiranog rada dugog četiri i po decenije. Postali su sinonim za pesmu i igru, druženje, putovanja, promociju našeg grada u zemlji, regionu, ali i širom sveta. Na kojoj god sceni da se pojave pronose duh Banata, uvažavajući i kulturu drugih krajeva i naroda.
Tako je bilo i ove godine kada su članovi Kulturno-umetničkog društva „GIK Banat-Pionir” boravili u Rumuniji, Hrvatskoj, Češkoj i Grčkoj. Posetili su mnoge gradove i sela. Gde god su kročili bili su najbolji ambasadori našeg podneblja.

MOSTOVI PRIJATELjSTVA
Prema rečima Radovana Rače Moldovana, predsednika i osnivača „Pionira”, putovanja su započela davne 1976. u starom GIK-u koji je gradio po mnogim zemljama bivše Jugoslavije. Kako bi u živote radnika uneli zabavu i druženje, osnovali su KUD sa kojim su počeli da nastupaju i van lokalnih okvira. Tako su se i omasovljavali.
– Naš prvi festivalski nastup bio je u Rumuniji, u gradu Devi, gde smo bili i ove godine. On nam je odavno postao kao druga kuća. Toliko su nas tamošnji meštani zavoleli da ne mogu da zamisle folklorni festival bez nas. Gde god se pojavimo, uzvraćamo na gostoprimstvu. Cenimo sve narode sveta i uvažavamo njihovu kulturu i običaje bez obzira koje su rase, vere, boje kože, opredeljenja ili kakvo je stanje u njihovim regionima i državama – ispričao je Radovan Moldovan.
Mostovi prijateljstva koje grade širom kontinenata najvredniji su delovi njihovih uspomena. Naš sagovornik kaže da i za to postoji recept.
– Jednom rečju to je poštovanje. Uklapamo se u pravila ponašanja, zahteve, programe u kojima učestvujemo. Sa druge strane, držimo do sebe i uvek imamo na umu ko smo, odakle dolazimo, koja je naša misija i koga predstavljamo. Član „Pionira”, pored igračkog talenta i ljubavi prema folkloru i podneblju odakle potiče, mora imati domaće vaspitanje, toleranciju i korektnost kako prema saigračima i kolegama, tako i prema domaćinima. Upravo zbog toga, se na našim gostovanjima nikada nije desio ni jedan incident i nismo se osramotili pred drugima – dodao je naš sagovornik.

„LALA” JE BREND ZRENjANINA
Koliko sve rečeno doprinosi imidžu grada potvrđuje i Međunarodni festival folklora „Lala” koji traje pune dve decenije. „Pionir” je ponosan na činjenicu da je za to vreme ugostio predstavnike i članove KUD-ova iz 38 država.
– Svaki posetilac i učesnik otišao je iz našeg grada zadovoljan i u svom mestu pričao je o Zrenjaninu, „Danima piva” i svemu što je video i doživeo. Kao što kaže stara narodna izreka: „Dobar glas daleko se čuje”, tako smo i mi, trudeći se da budemo dobri domaćini, proneli širom planete glas o nama. Ostalo je istorija duga blizu pola veka – ističe Moldovan.
Gde god da se pojave njihov adut su besprekorno uvežbane koreografije, a publiku povedu na jedinstveno putovanje po našoj lepoj zemlji. Započnu od Subotice na severu, nastave preko Beograda, Smedereva, Šumadije i srca Srbije, pa sve do Niša, Vranja i Leskovca na jugu. Nisu im strane ni one od Vardara do Triglava. Ipak, svima su najdraže igre iz Banata. Kako kaže Moldovan, dosta su složene i zahtevne i svaki član mora da ih nauči, ali i jesu ono na šta ljudi u bilo kom delu sveta reaguju.
– Zrenjanin, Vojvodina i Panonska ravnica su posebni delovi zemlje pod ovim nebom, koje nosimo u srcima i ponosno prikazujemo svetu. Svima podjednako dajemo emocije i dušu banatsku. To je razlog zašto nas toliko vole i što smo svuda dobrodošli – dodao je za kraj Rača Moldovan.

 

UTISCI FOLKLORAŠA
Utiske sa putovanja za naš list preneli su pojedini članovi.
Sofija Ćirković je u „Pioniru” punih devet godina. Voli da obilazi gradove i mesta i nije propustila ni jedan ovogodišnji izlet sa nastupima. Istakla je Rumuniju gde su uvek srdačno dočekani.
– Vode nas u obilazak njihovih brojnih znamenitosti i prirodnih lepota od kojih zastaje dah. Ove godine stigli smo i do čuvenog zamka Janoša Hunjadija (Sibinjanin Janka) u gradu Hunedoara. Bila mi je želja da ga posetim i oduševljena sam. Pamtiću i bazene sa toboganima gde smo provodili dosta vremena. To je jedan od razloga zbog kojih bih iskoristila ovu priliku i pozvala sve koji žele da dođu, igraju, druže se i putuju sa nama – rekla je Sofija Ćirković.
Nevena Petrović je evocirala uspomene iz Hrvatske. Obreli su se u Borovom Selu gde je nastupala vrtićka grupa. Sećaće se šetnje po sunčanom danu, prirode i predivnog sladoleda kojim se zasladila.
– Bili smo svi odeveni u naše banatske nošnje. Nastupala su i druga deca od kojih smo naučili nove plesne korake. Žao mi je što je poseta trajala samo dan i što smo imali jedan nastup. Želela bih da ponovo dođemo u ovo mesto, ali i da obiđemo neka druga – rekla je naša sagovornica.

BAJKOVITI PRAG I PRELEPA LARISA
Tijana Vladulj je u „Pioniru” deceniju i ponosna je što je deo jednog ovakvog tima. Izdvojila je Češku iz koje nosi najjače utiske. Prema njenim rečima grad Paradubice lokacija je na kojoj su bili smešteni. Usput su obišli bajkoviti Prag i Karlovec.
– Tih nekoliko sati u Pragu bili su prava magija. Videli smo centar, stari trg, čuveni Karlov most i srednjovekovni astronomski sat Orloj koji je postavljen na njihovoj Staroj gradskoj kući.
Prelepo je uređen, čist, a parkove je bila milina videti. Paradubice i naše domaćine nikada neću zaboraviti. Divno su nas ugostili i učinili sve što je bilo u njihovoj moći da nam boravak učine što lepšim. Osećali smo se kao stari prijatelji. Upoznali smo nove ljude i razmenili kontakte u nadi da ćemo se ponovo sresti. Primio nas je i njihov gradonačelnik izrazivši želju da dođe u naš Zrenjanin što iščekujemo. Igre su samo jedan deo putovanja. Ljudi, njihova lepa reč i prijateljstva koja stičemo su ono što nas čini bogatima i daje nam dodatnu motivaciju da igramo i budemo zajedno – ispričala je Tijana Vladulj.
Kao članica novoosnovane grupe KUD-a „Pionir” Ivana Borić je imala priliku da joj prvo putovanje bude Grčka. Bila je u Larisi gde su ponovo igre iz Banata oduševile publiku.
– Larisa je predivan grad, pun je prelepe arhitekture i vrlo zanimljivih istorijskih priča. Nadomak nje nalazi se niz grčkih sela koja smo imali priliku da posetimo. Najviše smo se zadržali u Makrihoriju, gde smo i imali nastupe.
Sa nama su bili i prijatelji iz Mađarske sa kojima smo se odlično slagali i razmenili kontakte. Grci su sjajni domaćini. Nadam se da ćemo i mi imati priliku da ugostimo njih na jednako dobar način.
Miroslava Malbaški
Foto: Maja Pandurov („IP Media 023)