Do sada smo imali više mogućnosti za izmirivanje kućnih računa (struja, voda, plin…): elektronski, na šalterima pošte, banke ili na terminalima svakog javnog preduzeća. Uglavnom sam birala bančin šalter, manja je gužva. Ali, moja banka je odnedavno rešila da mi tu uslugu uskrati. Zapravo: – naravno da može, kaže mi službenica na bančinom šalteru, ali sad se provizija plaća za svaki račun (uplatnicu) pojedinačno, i to 180 dinara po komadu, mislim da vam se to ne isplati…
Naravno da mi se ne isplati: šest uplatnica – više od hiljadarke! Zato mi je službenica brzo ponudila novu uslugu: mogu da pređem na elektronsko plaćanje, to je besplatno (ili skoro besplatno)…
Pa, i do sada sam imala tu mogućnost, ali je nisam želela (iako je besplatna, ili skoro besplatna). Zato što nisam sigurna u sebe i svoju mentalnu koncentraciju, zato što sam elektronski nepismena, zato što ne želim da svoj račun izložim tim elektronskim vratima, zato što sam nepopravljivo staromodna – svaki od tih odgovora je potpuno tačan, pa ako hoćete i validan!
Ali, modni trendovi dopuštaju razne old fashion stilove, dok banka, eto, staromodnost oštro sankcioniše! Isto kao i poreznici: do sada je elektronska prijava poreza postojala kao (olakšavajuća) mogućnost, a od sutra će to biti jedini mogući način, jer će država poreske ekspoziture pogasiti! Ne može old fashion, teror savremenosti, svaka druga opcija se uskraćuje!
Ne možeš ti, Ljiljo, da budeš levo smetalo, 13. prase, da ometaš progres, ne biva. Neće banka da drži čoveka na šalteru zbog tebe. Novac – da, čovek – ne!
Odem do šaltera pošte da račune uplatim staromodno, a tamo – red „do iza vrata”. S jedne strane me je to i utešilo (nisam jedina iz jučerašnjice), s druge strane vidim da staromodno neće ići, jer će nam ostaviti tek 2-3 šaltera za ceo grad. Moraće elektronski! Svi! Ako ne umeš sam, pitaj komšiju, njegova deca će ti to, možda, za siću uraditi, jeftinije od šaltera!
Koliko kapiram, to – da sve bude elektronski – glavni je premijerkin zadatak (sve ostalo na sebe je preuzeo predsednik). A ona je (kao i ja) štreberka, ništa joj se, majci, neće oteti, sve ima da bude elektronski! Pa šta košta da košta! A koštaće – što u radnim mestima, što (ipak) u provizijama, jer će i održavanje tehnike morati neko da plati, ko drugi nego svi mi…
