Hrabar, pionirski poduhvat – hronika jednog vremena
Bilo jednom jedno glasilo u Zrenjaninu, građanske orijentacije, u vlasništvu novinara, čiji su tekstovi i karikature podsticali na razmišljanje, koje je poštovalo svoje čitaoce i saradnike i koje nije pristajalo na kompromise. Nije bajka – bilo je i kao takvo opstalo devet meseci, 1991. godine. To su bile prve privatne novine u gradu i zvale su se „Bečkerek”. Osnovao ih je novinar Petar Lazičić.
O njegovom poduhvatu i novinarstvu, 30. novembra u Kulturnom centru razgovarali su Lazičićevi saradnici: Biljana Mandić, Zoran Dedić, Konstantin Grosu i Slobodan Pašić. Tribinu i izložbu posvećenu „Bečkereku”, uz podršku Kulturnog centra, organizovao je Goran Lazičić, Petrov sin.
GLASILO GRAĐANSKE ORIJENTACIJE
Prvi broj „Bečkereka” na kioscima se našao 9. aprila, 1991. godine.
– Nije nam bila ideja da ugasimo list „Zrenjanin”, niti je to bilo realno, već smo želeli da ponudimo glasilo građanske orijentacije, sa drugim pristupom temama. Pera je pokazao hrabrost odlukom da napusti siguran posao u „Zrenjaninu” i osnuje novine – priseća se urednica našeg lista Biljana Mandić, tada novinarka „Bečkereka”.
Dodaje da je ovo glasilo bilo pionir u kompjuterskoj pripremi štampe.
– Zahvaljujući tome gledali smo kako se broj rađa na licu mesta. Naša redakcija u Ulici Cara Dušana bila je mesto okupljanja novinara iz grada, a često su svraćali i građani da nam pruže podršku – navodi Biljana.
U „Bečkereku” je, za razliku od uobičajenih zaduženja za mlade novinare poput pisanja pijačnih izveštaja, imala mogućnosti da se bavi i temama iz politike i sporta.
Pera je želeo da napravi list za sve misleće ljude ovoga grada, čemu je pristupio hrabro i emotivno, ocenjuje novinar u penziji Slobodan Pašić. Njegov kolega Zoran Dedić podseća da je u to vreme popustio je „stisak” Komiteta, a novinari su jedva dočekali da se pozabave temama koje su do tada bile strogo zabranjene, često se ponašajući poput revolveraša.
– Pera je tražio da budemo smireniji, da pišemo konciznije. Bio je vrstan poznavalac materije, pismen, zanatski mnogo veštiji od mene. Svoj ugled nije prodao ni za kakav oglas. Nije pristajao na aranžmane sa preduzetnicima, a da novine zauzvrat zaborave da on postoji – navodi Dedić.
Smatra da je teškoća za opstanak „Bečkereka”, pa kasnije i drugih privatnih novina u gradu, bila to što je značajan broj čitalaca tradicionalno vezan za nekoliko decenija stariji „Zrenjanin”.
Planovi da će novine opstati uz tiraž od par hiljada, uz prihode od sponzora, ipak se nisu obistinili, podseća Biljana Mandić. Poslednje izdanje „Bečkereka” objavljeno je 10. decembra 1991.
„BEČKEREK” DANAS?
Potreba za ovakvim glasilom postoji i danas, ocenjuju učesnici tribine.
Uprkos društvenim mrežama, građani i dalje tragaju za prostorom za dijalog, gde bi mogli slobodno da se izraze i pronađu sadržaj koji ih zanima, smatra Biljana Mandić. Navodi da niko ne garantuje za tačnost informacija na mreži, dok u pravim novinama deluju urednik, redakcija, kao i mnoštvo saradnika, među kojima su i čitaoci.
Pokrenuti danas medij, pogotovo pisani, bila bi još veća hrabrost, konstatuje Slobodan Pašić.
– Ne možete imati nezavisnu uređivačku politiku bez rešenih finansija. Novinari žele da pišu, rade i istražuju, a menadžment ima potrebu da održi biznis.
Sa druge strane, projektno finansiranje medija pretvorilo se u karikaturu – navodi dugogodišnji dopisnik „Večernjih novosti”. Smatra i da je propuštena šansa da se kroz edukaciju o medijskoj pismenosti obrazuje nova, mlada publika. Podseća da se Petar Lazičić nakon gašenja „Bečkereka” bavio i time, u saradnji sa Kulturnim centrom i gradskim školama.
Neko novo glasilo danas više ne bi imalo publiku jer se ona poslednjih decenija izgubila, podseća i likovni pedagog u penziji Konstantin Grosu, čije su karikature izlazile u „Bečkereku”.
– To se desilo uporedo sa propadanjem građanskog društva i srednje klase. Bez toga nema zdravog društva. Danas novinari nemaju kome da se obrate. Građanska svest je pala, svako gleda svoj mikrokosmos – ističe Grosu.
„Bečkerek” nije dugo opstao, ali je ostavio traga u našoj sredini. Petar Lazičić je 1991. godine posejao seme za sve buduće privatne medijske inicijative u Zrenjaninu.
NUŽNO KRITIČKO MIŠLJENJE
Petrov sin Goran, naučni saradnik Instituta za slavistiku na Univerzitetu u Gracu, imao je sedam godina kada je pokrenut „Bečkerek”. – Kasnije, prelistavajući ove novine, shvatio sam da su bile vrlo kreativne za zrenjaninske okvire i da su zanimljive kao istorijski dokument. Za razliku od „Zrenjanina”, više su objavljivale komentare i kolumne – ističe Lazičić. Dodaje da je i lokalnoj sredini i Srbiji potreban prostor za intelektualnu i političku razmenu. Bez toga nema otvorenog društva i demokratije. – Te se stvari međusobno uslovljavaju. Kritičko mišljenje je danas nemoguće. Pre dvadesetak godina demokratsko društvo je bilo mnogo razvijenije i zrelije. Možda podsećanja na medije poput „Bečkereka” mogu da naglase značaj drugačijeg pristupa novinarstvu i uopšte društvu.
TRIBINA JE VAŽAN MEDIJ
– Pera je bio u pravom smislu reči novinar, obrazovan, tehnički potkovan. Takvi se danas teško nalaze, a ako ih i ima, ne mogu da uspeju u ovakvom okruženju. Novine su danas takve kakve želi vlast, a vlast se regrutuje iz klupa privatnih fakulteta – kazao je na tribini dopisnik „Politike” Đuro Đukić. Moderatora skupa Đorđa Prstojevića pohvalio je da je konačno izabrao pravu temu.
– Tribina je isto vrlo važan medij i mnoge teme su pokrenute ovde, dok je program vodio Miroslav Samardžić.
