(450) Zašto NBS „brani kurs dinara”
dr Dejan Molnar ,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ponovo se govori o realnoj vrednosti dinara, odnosno o precenjenosti i potcenjenosti naše valute. Da bi devizni kurs uspešno vršio funkciju poređenja domaćih i inostranih cena, neophodno je da bude realan. Poređenjem domaćih i inostranih cena (pomoću deviznog kursa), dolazi se do zaključka da li se i koliko isplati neku robu uvoziti ili izvoziti, a to određuje privrednu strukturu zemlje. Kada visina deviznog kursa nije realna, kaže se da je on precenjen ili, pak, potcenjen.
Ako se smatra da bi realan kurs bio 150 dinara za 1 evro, dok on zvanično iznosi 120 dinara za evro, kaže se da je kurs dinara precenjen. To znači da se za određenu količinu dinara može kupiti veća količina evra, a samim tim se može kupiti i više proizvoda i usluga na tržištu EU. Cene inostrane robe preračunate u dinare su niže, tako da je inostrana roba cenovno konkurentnija na našem tržištu. Na primer, ukoliko je cena pakovanja „nes” kafe tri evra, ona bi u hipotetičkom slučaju u Srbiji vredela 450 dinara (ako je devizni kurs realan), odnosno 360 dinara kada je domaća valuta precenjena (što je čini povoljnijom). Precenjena domaća valuta, dakle, podstiče uvoz inostrane robe.
Kada je kurs domaće valute iznad nivoa koji se može označiti kao realan, kažemo da je domaća valuta (devizni kurs) potcenjena, tj. da vredi manje nego što je realno. U takvoj situaciji bi se u Srbiji za evro moglo dobiti više dinara. Zamislimo situaciju u kojoj je realan kurs 150 dinara za 1 evro, dok on zvanično iznosi 200 dinara za evro. Prodajom domaće robe na tržištu EU ostvaruje se prihod u evrima, a uz potcenjeni kurs dinara, prihod izražen u dinarima postaje veći. Recimo, ukoliko se za kilogram malina u inostranstvu može dobiti dva evra, u dinarima bi prihod proizvođača/prodavca iznosio 300 dinara za kilogram (u slučaju da je devizni kurs realan), odnosno 400 dinara kada je domaća valuta potcenjena. Dakle, kada je kurs potcenjen, isplati se izvoziti. Pri potcenjenom kursu (od 200 dinara za evro) je moguće čak i smanjiti cenu izraženu u evrima (sa dva na 1,5 evro za kilogram), a da se u dinarima zaradi isto. Cena domaće robe izražena u evrima postaje niža, tako da domaća roba postaje konkurentnija u inostranstvu.
Precenjena domaća valuta, pored toga što očigledno odgovara uvoznicima „ide na ruku” i drugim akterima. Pre svega, u pitanju su građani i preduzeća (ali i država) koji otplaćuju kredite koji su indeksirani u evrima, jer su im u dinarima izražene mesečne rate (anuiteti) niže. Moguće je da je to jedan od razloga što NBS u kontinuitetu interveniše na međubankarskom deviznom tržištu trošeći devizne rezerve kako bi „branila kurs dinara”.
